Димитрије Еустатијевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Срби у Румунији помоћу геџета HotCat |
м везе |
||
Ред 1:
'''Димитрије Еустатијевић''' ([[Брашов]]?, 1730-27. мај 1795, [[Брашов]]) православни [[Теологија|теолог]] и [[Педагогија|педагог]] у [[Румунија|Румунији]].
Родио се Димитрије по једном извору, у месту [[Грид]] близу града Брашова, у округу Фагараш, у Трансилванији 1730. године. По другом извору, рођен је Брашову, од оца протoпопа Еустатија Гридовића, пароха брашовске цркве Св. Николе, у старом словенском делу Брашова - Шеји.<ref>https://www.tititudorancea.com/z/biografie_dimitrie_eustatievici_brasoveanul.htm</ref> Назив места ''' Шеја''' асоцира на народ Словене (Србе, Бугаре, Русе). У сваком случају постоји веза те породице са селом Грид.
Ред 13:
== Биографија ==
Похађао је Димитрије након завршене основне и граматичке школе у Шкеји брашовској, похађао руску академију. Он је од 1744. до 1753. године студирао чувену кијевску православну Духовну академију.<ref>http://www.diacronia.ro/indexing/details/A20974/pdf</ref> Дипломирао је у [[Кијев|Кијеву]] 23. априла 1753. године. Наводно је извесно време провео слушајући на руском и немачком, науке у Москви (1753) и Халеу у Немачкој. Вратио се у Брашов 1755. године, и за две године написао прву граматику румунског језика. Исту је завршио 1. септембра 1757. године, али она остала у рукопису следећа два века. Објављена је тек 1969. године.
Предавао је неколико година (1753-1762) граматику у школи у Шкеји, коју је и сам похађао раније. Био је затим 1762-1785. године секретар митрополије Трансливанијске, када су три српска митрополита, столовала у Рашинарима, у другој половини 18. века. Били су то митрополити Дионизије Новаковић (1761-1767), Софроније Кириловић (1771-1773) и Гедеон Никитић (1784-1788). Тумачио је и преводио митрополитима акта на влашком језику. За њега је 1781. године рекао Немац, Франц Шулцер: ''Човек најбољег карактера, и велики познавалац већине европских, посебно словенских језика''.<ref>"STUDIA UNIVERSITATUM VICTOR BABEŞ ET BOLÌAI", Cluj 1958.</ref> Штампао је у Римнику на влашком језику, протокол са српским привилегијама добијеним од аустријских владара крајем 17. века. Затим је између 1786-1795. године био директор свих православних вероисповедних школа у Трансилванији. Основао је (и предавао у њему) Први педагошко-теолошки течај у Сибињу (1786-1795).
| |||