Епископ сремски Никанор — разлика између измена

'''Никанор Мелентијевић''' (1656(1658)?-5. октобар 1739, [[Крушедол]].), [[епископ]] [[Српска православна црква|српске православне цркве]] у 18. веку

Не зна се када је тачно и где рођен Мелентијевић; вероватно негде у Срему[[Срем]]<nowiki/>у. Био је он ученик манастирске школе па постриженик крушедолски, чији је потом био велики "обновитељ". Цео његов живот везан је за тај [[Фрушкогорски манастири|фрушкогорски манастир]], чији он био монах, игуман и архимандрит. Умро је у старости, након што се повукао са владичанског трона, 5. октобра 1739. године у манастиру Крушедолу, где је и сахрањен.

Владика печујски, Никанор Мелентијевић постао је 23. априла 1710. године у манастиру Крушедолу.<ref>"Стражилово", Нови Сад 7. март 1885. </ref> Његов пун наслов је гласио тада ''владика печујски, Сигету, Шиклеушу, Мухачу и међи између Драве и Дунава, (осјечко-пољски) православни епископ''. Он је у то време архимандрит крушедолски и владика печујски. Владичанска столица била је прво у граду Сечују, а од 1713-1714. године у Осијеку[[Осијек]]<nowiki/>у, а он на том положају провео до 1721. године. Постао је Никанор затим владика крушедолски и остао до 1739. године.<ref>Исидора Точанац: "Српски народно-црквени сабори (1718-1735)", Београд 2008.</ref>

Учествовао је између 1715-1735. године на свим српским црквено-народним саборима у [[Сремски Карловци|Карловцима]] и друге. Послао га је крајем 1735. године митрополит [[Вићентије Јовановић]] у специјалну тајну мисију против унијаћења православаца у [[Брашов]] у Ердељу. Након масовног преласка Влаха у унију са римокатоличком црквом, православци у "Берсеју" су остали без владике;<ref>"Летопис Матице српске", Нови Сад 201/1900.</ref> малобројни и у расулу. Он је у Брашову увео јерархијску организацију, поставио протопопа и рукоположио много свештеника. Својим посланицама је бодрио народ да не напушта [[Православна црква|православну]] веру, учио га како да се понаша и тражио да поштује протопопа свога.