Епископ сремски Никанор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Епископи сремски помоћу геџета HotCat |
м Историја Срема категорија |
||
Ред 1:
'''Никанор Мелентијевић''' (1656(1658)?-5. октобар 1739, [[Крушедол]] , [[Срем]].), [[епископ]] [[Српска православна црква|српске православне цркве]] у 18. веку
== Биографија ==
Не зна се када је тачно и где рођен Мелентијевић; вероватно негде у [[Срем]]<nowiki/>у. Био је он ученик манастирске школе па постриженик крушедолски, чији је потом био велики "обновитељ". Цео његов живот везан је за тај [[Фрушкогорски манастири|фрушкогорски манастир]], чији он био монах, игуман и архимандрит. Умро је у старости, након што се повукао са владичанског трона, 5. октобра 1739. године у [[Манастир Крушедол|манастиру Крушедолу]], где је и сахрањен.
[[Владика]] печујски, Никанор Мелентијевић постао је 23. априла 1710. године у манастиру Крушедолу.<ref>"Стражилово", Нови Сад 7. март 1885. </ref> Његов пун наслов је гласио тада ''владика печујски, Сигету, Шиклеушу, Мухачу и међи између Драве и Дунава, (осјечко-пољски) православни епископ''. Он је у то време архимандрит крушедолски и владика печујски. Владичанска столица била је прво у граду Сечују, а од 1713-1714. године у [[Осијек]]<nowiki/>у, а он на том положају провео до 1721. године. Постао је Никанор затим владика крушедолски и остао до 1739. године.<ref>Исидора Точанац: "Српски народно-црквени сабори (1718-1735)", Београд 2008.</ref>
Учествовао је између 1715-1735. године на свим српским црквено-народним саборима у [[Сремски Карловци|Карловцима]] и друге. Послао га је крајем 1735. године митрополит [[Вићентије Јовановић]] у специјалну тајну мисију против унијаћења православаца у [[Брашов]] у
Подигао је као ктитор у [[Манастир Крушедол|Манастиру Крушеол]] између 1722-1725. године унутрашњу<ref>Војислав Матић: "Капеле фрушкогорских манастира", Нови Сад 1989.</ref> манастирску капелу на првом спрату, источног крила конака посвећену Св. епископу Максиму<ref>Љиљана Стошић: "Српска уметност 1690-1740. године", Београд 2006.</ref> Бранковићу (оснивачу манастира) као и монашке ћелије.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 21. децембра 1903.</ref>
== Референце ==
Ред 14:
[[Категорија:Срби у Румунији]]
[[Категорија:Епископи сремски]]
[[Категорија:Историја Срема]]
| |||