Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена

м (→‎Освајање Будимпеште: Немогуће је да батаљон има 84000 људи, то је величина армије, батаљон има 500-1500 људи. Исто важи за батерије које имају 2-6 топова. Исто је и за коњичке ескадроне.)
Након завршетка [[Мађарска Совјетска Република|Мађарске Совјетске Републике]] војвода Јозеф Август Аустријски је покушао да оформира нову владу у Мађарској. Он, међутим, није могао доћи на престо, јер Антанта није хтела да још један Хабзбург завлада Мађарском. Бивши адмирал у аустроугарској морнарици, [[Миклош Хорти]], прешао је са својим трупама у Будимпешту 16. новембра [[1919]]. године и постао 1. марта [[1920]]. фактички шеф државе. На домаћем плану то је довело до прогона мађарских [[Јевреји|Јевреја]] и комуниста, који су били одговорни за Мађарску Совјетску Републику.
 
Крајем 1920. године коалиција десно оријентисаних политичара победила је на изборима и вратила у Мађарску конститатувнууставну монархију. Избор новог краља је одложен због нестабилног стања у земљи и одлучено је да се у међувремену постави намесник који ће представљати монархију. За намесника (регента) је постављен Миклош Хорти. Покушаји задњег угарског краља Карла IV да се врати на престо 1921. били су осујећени претњом ратом од стране суседних држава и недостатком подршке од самог Хортија.
 
=== Румунија ===