Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Освајање Будимпеште: Немогуће је да батаљон има 84000 људи, то је величина армије, батаљон има 500-1500 људи. Исто важи за батерије које имају 2-6 топова. Исто је и за коњичке ескадроне. |
|||
Ред 161:
Након завршетка [[Мађарска Совјетска Република|Мађарске Совјетске Републике]] војвода Јозеф Август Аустријски је покушао да оформира нову владу у Мађарској. Он, међутим, није могао доћи на престо, јер Антанта није хтела да још један Хабзбург завлада Мађарском. Бивши адмирал у аустроугарској морнарици, [[Миклош Хорти]], прешао је са својим трупама у Будимпешту 16. новембра [[1919]]. године и постао 1. марта [[1920]]. фактички шеф државе. На домаћем плану то је довело до прогона мађарских [[Јевреји|Јевреја]] и комуниста, који су били одговорни за Мађарску Совјетску Републику.
Крајем 1920. године коалиција десно оријентисаних политичара победила је на изборима и вратила у Мађарску
=== Румунија ===
| |||