Hronologija evolucije — разлика између измена

! Događaj

|- valign="top"

| Planeta [[Zemlja]] se [[Teorija akrecije|formira]] od [[akrecijski disk|akrecijskog diska]] koji se okretao oko mladog [[Sunce|Sunca]].

|- valign="TOP"

| Površina zemlje se dovoljno ohladila da [[Zemljina kora|kora]] postane tvda. Formiraju se [[atmosfera]] i [[океан|okeani]].<ref>"<cite>Međutim, kada se Zemlja dovoljno ohladila, oblaci su se počeli formirati u atmosferi i Zemlja je ušla u novu fazu razvoja.</cite>" [http://www.oceansonline.com/ocean_form.htm -{How the Oceans Formed}-] {{Wayback|url=http://www.oceansonline.com/ocean_form.htm |date=20050205150011 }} (URL od [[9. јануар|9.1.]], [[2005]])</ref>

|- valign="TOP"

| [[Poreklo života|Pojavljuje se život]], verovatno od [[Hipoteza o RNK svetu|samoreprodukujućih]] molekula [[RNK]]. Kopiranje i reprodukovanje tih molekula zahteva resurse kao što su energija, prostor i manji gradivni blokovi, koji su uskoro postali oskudni, što je dovelo do naticanja. [[Prirodna selekcija]] je pogodovala onim molekulima koji su bili efikasnije u replikaciji. Mokekuli DNK su nakon toga preuzeli ulogu glavnih replikatora. Uskoro se razvila spoljašnja membrana koja je stvorila stabilnu fizičku i hemijsku okolinu pogodnu za vlastitu replikaciju - rađanje protoćelija. Atmosfera u to doba nije sadržavala slobodni [[кисеоник|kiseonik]].

|- valign="TOP"

| [[Kasno teško bombardovanje]]: vrhunac [[Метеорски кратер|udara]] na Zemlju, [[Mesec]], [[Mars]] i [[Venera (planeta)|Veneru]] od strane [[asteroid]]a i [[komet]]a ([[planetezimal]]a); ovi konstantni [[poremećaj]]i su možda podstakli dalju evoluciju života ([[Panspermija]]). Smatra se da su ti udari uzrokovali višestruko prokuvavanje okeana; uprkos tome život se nastavio .<ref>"<cite> U periodu od pre 4,5 do 3,8 milijardi godina, nijedno mesto u solarnom sistemu nije bilo sigurno od velikog broja asteroida i kometa preostalih nakon formiranja planeta. Slip i Zahnl računaju da je Zemlja bila učestalo pogađana objektima dužine 500 kilometara</cite>" [http://news-service.stanford.edu/news/1998/december2/marsunder122.html -{Geophysicist Sleep: Martian underground may have harbored early life] (URL accessed on 3 June}-, [[2012]])</ref>

[[Ćelija (biologija)|Ćelije]] nalik na [[prokariote]] se prvi put pojavljuju. Ti prvi organizmi su [[hemoautotrofi]]: oni koriste [[ugljen-dioksid]] kao izvor [[ugljenik]]a i [[oksidacija|oksidiraju]] neorganske materijale kako bi dobili energiju. Kasnije prokariote evoluiraju u organizme sposobne za [[glikoliza|glikolizu]], niz hemijskih reakcija koje oslobađaju energiju iz organskih molekula kao što je [[glukoza]]. Glikoliza stvara molekule [[Adenozin trifosfat|ATP]] kao kratkotrajnu energetsku valutu koja se koristi u skoro svim organizmima do današnjeg dana. To je doba u kome živi [[poslednji univerzalni predak]]; nastaje razdvajanje na [[bakterija|bakterije]] i [[археје|arheje]].