Туркијски језици — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
исправке формата датума |
мНема описа измене |
||
Ред 27:
{{legend|#020081|Сибирски језици}}
}}
'''Туркијски језици''' ('''''турски''''' или '''''турскотатарски<ref>{{Cite book |author=др Слободан Зечевић |title=''Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 36:'' Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade |url=https://books.google.rs/books?id=Yj-lBQAAQBAJ&pg=PA22&lpg=PA22&dq=%22%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%22&source=bl&ots=k6tnOL3g2T&sig=ACfU3U1X4KN9LVzamFe6lZ-pjBpYiLf2Vw&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjtl_ma4NvlAhXE86YKHVVwCSYQ6AEwBHoECAkQAQ#v=onepage&q=%22%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%22&f=false |publisher=Етнографски музеј у Београду |ISSN= 0350-0322 |pages=22}}</ref> језици''''')
Турскијске језике говори око 170 милиона људи као [[матерњи језик]], а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као [[други језик]], је преко 200 милиона.<ref>Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, p.173</ref><ref>Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, p.611</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.zaman.com.tr/iskander-pala/turkceyi-kac-kisi-konusuyor_480993.html |title=Архивирана копија |access-date=25. 7. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140116103056/http://www.zaman.com.tr/iskander-pala/turkceyi-kac-kisi-konusuyor_480993.html# |archive-date=16. 1. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Туркијски језик са највећим бројем говорника је [[турски језик]], који се говори већином у [[Анадолија|Анадолији]] и дијелом на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], док турски као матерњи језик говори око 40% говорника туркијских језика.<ref name="LanguagesOfTheWorld"/>
|