Pergam — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 8:
''Pergamska biblioteka'' (s oko 200.000 svitaka) ubrajala se, uz [[Aleksandrija|aleksandrijsku]], u vodeće biblioteke helenističkog kulturnog sveta. Otkrili su je nemački [[Arheologija|arheolozi]] prilikom iskopavanja [[1878|1878.]]-[[1886|1886.]] ''[[Pergament]]'' (''pergamena''), pisaći materijal dobiven preradom kože ovaca ili koza je dobio ime upravo prema gradu Pergamu. Naime, u 2. veku pre Hrista, zbog naraslih potreba novoosnovane kraljevske biblioteke i nakon što su [[Ptolomeji|egipatski vladari]] zabranili izvoz [[papirus]]a u taj grad, Pergam je bio primoran povećati proizvodnju pergamenta.
[[Датотека:Pergamon Museum Berlin hm.jpg|мини|250px|''Zevsov žrtvenik'' iz Pergama,
U 19. veku otkriven je i ''[[Pergamski oltar|Zevsov žrtvenik u Pergamu]]'', podignut 180. veku pre Hrista u slavu zajedničke pobede Pergama, [[Stari Rim|Rimljana]] i [[Rodos (grad)|Rodosa]] nad [[Sirija|sirijskim]] vladarom [[Antioh III|Antiohom III]] ([[189|189.]]-[[182|182.]] pre Hrista). Celi hram je zapravo pobeda skulpture nad arhitekturom; građevina je podređena kiparskim ukrasima slobodnih skulptura dotad neviđene pokretljivosti i [[рељеф|reljefa]] dramatičnih situacija borbe bogova i [[Gigant|giganata]], kao i prizorima iz života [[Telef]]a, legendarnog utemeljivača Pergama. Zevsov žrtvenik je danas rekonstruisan
U gradu se nalaze i ostaci rimskih zdanja kao što su [[pozorište]], [[stadion]] i [[amfiteatar]]. Izvan grada je ''[[Asklepije]]vo svetilište.
| |||