Кметство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ц
м Враћене измене 87.116.175.54 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
ознака: враћање
Ред 9:
 
Кметски односи су се формално угасили у већини држава данашњег света. На простору бивше [[Југославија|Југославије]] се то догодило [[1918]]. године укидањем феудалних односа у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].
 
Можда није сасвим коректно везивати појам Југославије (а тиме посредно Србије) за овакве кметске односе, пошто то асоцира на заосталост и експлоатацију. Чињеница је да су овакви односи постојали на територији Аустроугарске и Турске (у Македонији) што је укинуто доласком српске војске.
 
После другог српског устанка су Аустроугарска и Русија од Књаза Милоша тражили да формира властелу и подели јој земљу на којој би радили зависни сељаци. Овај то није прихватио, него је сваки сељак добио одређен посед. Затим је донео закон који је забранио задуживање на ту земљу. (Милорад Екмеџић; Дуго кретање између орања и клања))
 
У [[Кнежевина Србија|Кнежевини]] и [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] назив „кмет” се употребљавао у сасвим другачијем значењу. Кмет је био угледнији сељак биран или постављан у општини да суди спорове међу сељацима. Имао је улогу судије или поротника тј. судског органа општине.<ref>Речник Матице српске, Ж-К; Нови Сад * Загреб (1967), стр. 753</ref> У [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини СХС]] и [[Краљевина Југославија|Југославији]] постојала је дужност „кмета правника” који је био носилац судске општинске власти. Општински (мјесни) судови су били посебни судови за грађанске спорове. Ова дужност је укинута ступањем на снагу ''Закона о градским општинама'' из [[1934]]. године.