Википедија

Света Гора — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 62:
Када је Византијско царство пропало у [[15. век]]у, власт над Светом Гором преузело је исламско [[Османско царство]]. Османлије су удариле велике намете манастирима, али су их углавном остављали на миру. Број монаха и њихово богатство опадали су у следећим вековима, али је Света Гора оживела у [[19. век]]у захваљујући поклонима и доласком многих монаха из православних земаља, као што су [[Русија]], [[Бугарска]], [[Румунија]] и [[Србија]] и свака од ових држава је преузела старање над појединим манастирима. Године [[1912]], за време [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], Турци су протерани и након кратког сукоба између Грчке и Русије око суверенитета, полуострво је формално дошло под грчку власт после [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 
Према грчком уставу<ref>[http://www.hri.org/docs/syntagma/artcl120.html#A105 Устав Грчке], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>, Планина Атос (''Власт Свете Горе'') је политичка самоуправа 20 главних манастира који чине Свету заједницу која управља територијом, а главни град и административни центар, Кареја, такође је и седиште гувернера као представника грчке власти. Духовно, Света Гора је под директном јурисдикцијом [[Васељенски патријарх|васељенског патријарха]] из [[Истанбул|Цариграда]]. Поред манастира постоје 12 ''скитова'', мањих монашких заједница, као и многе усамљене монашке келије широм полуострва. Све особе које живе манастирским животом, након што постану монаси, постају такође и грчки држављани без икаквих формалности. Световњаци могу да посете Свету гору, али уз посебну дозволу.
 
Женама је приступ полуострву потпуно забрањен; чак су и женке домаћих животиња забрањене (с изузетком, кажу, мачака и кокошака које легу јаја од чијих жуманаца се праве боје које се користе у [[Иконографија|иконописању]]). Међутим, за време [[Грчки грађански рат|Грчког грађанског рата]], Атос је пружао уточиште избеглицама, међу којима су биле жене и девојчице.<ref>[http://www.straightdope.com/columns/010209.html straightdope.com], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
Ред 87:
 
== Уметничко благо ==
Атоски манастири поседују богате ризнице непроцењивог [[средњи вијек|средњовековног]] уметничког блага, укључујући [[Иконаикона|иконе]], литургијске одежде, крстове, путире, кодексе и друге хришћанске документе, царске [[златна була|хрисовуље]], [[свете мошти]] и друго. Донедавно није било организоване студије и архивирања, али је недавно [[Европска унија]] основала фонд који је почео да уређује, штити и поправља ово благо. Многе православне земље такође су почеле да воде бригу о уметничком благу својих манастира на Атосу.
 
== Двадесет манастира са самоуправом ==
Ред 119:
 
== Види још ==
* [[Скитови на Светој Горигори]]
== Референце ==
{{reflist}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Света_Гора”