Народно позориште Републике Српске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 29:
<blockquote>[...]И у низу предузетих мера за боље просвећивање родољубивих [[Крајишници|Крајишника]] иза подизање њиховог културног нивоа - ''стварање бановинског позоришта заузима без сумње видно место.'' После прилично великих тешкоћа, разних довијања и журних припрема, Управа бановине је најзад успела да створи народно позориште за своју бановину које у име Божје још вечерас почиње свој благотворни рад. По нашем скромном мишљењу, то је ''велика културна тековина'' не само за Бању Луку, као средиште Банске управе, него и за цело подручје бановине. Позоришна уметност у [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босни и Херцеговини]] за време четрдесетогодишње аустро-мађарске владавине ''била је одстране управљача угњетавана и одбацивана, јер се знало даби она у оквиру националног репертоара имала снажан утицај на народни дух.'' И пошто се тај недостатак морао на неки начин намирити, остављено је на вољу појединцима да уводе цензурисане филмове, кафанске музике и циркусе,или да организују дилетантска позоришна друштва, која нису била у стању да одговоре постављеном циљу. Свакако из тих разлога, наша родољубива Бања Лука није могла у тешким временима под окупацијом да стекне довољан број правих пријатеља позоришне уметности, ни да добије своје стално позориште. Овде смо, дакле, морали почети изнова, јер позоришне традиције непостоје, или су тако незнатне, да ни у колико не могу припомоћи отклањању тешкоћа, на које мора наилазити свака нова установа ове врсте. Народно позориште, уопште узев, једна је од најважнијих установа за васпитање народа и омладине, ''оно је управо пионир културе, уметности и народне мисли.'' Према томе, може се већ слутити,од каквог ће значаја то позориште бити за Врбаску бановину, која на целој својој територији од 20 000 километара квадратних - 11 година по ослобођењу - нема ниједног ни државног ни приватног позоришта, ни ма какве друге сличне институције. И зато ја желим још вечерас у овој свечаној прилици да подвучем, да је управа бановине при стварању ове културне установе стала пре свега на гледиште да Народно позориште Врбаске бановине ''имада буде луча просвете''не само седишту управе бановине - Бањој Луци, већ исвима осталим градовима и варошицама из подручја бановине, које ће оно -позориште - по једном утврђеном реду и с времена на време обилазити. Затим, управа бановине сматра да Народно позориште Врбаске бановине из многих обзирамора да буде не само установа за дистракцију и уживање у уметности, већ и ''национално жариште прворедног значаја.''
Наше Народно позориште служиће, дакле, целој бановини као ''храм'', у који ће долазити и грађани и наша дична омладина, наша узданица, да се напаја узвишеним, племенитим и најлепшим националним идејама. Ту ће се налазити и црпети душевна храна и оплемењивати срце идуша. ''Ради тога је ова установа и једна национална светиња.'' Код старих Јелина, који су европским народима дали узоре за стварање у свима областима људског интереса, позориште се родило из ''Божје службе, из вере,'' која је мати свих осталих уметности. Велики углед јелинске драмске књижевности, која се сматра као синтеза њиховог целокупног стварања, и данас најбоље показује како треба схватити позоришну уметност и њен значај за човечанство. Али, очевидно је, да обзиром на садашње прилике у нашој уједињеној и јединственој држави у којој југословенска идеологија тријумфује на свим странама и има тако снажан корен у народу - та просветна улога нашег позоришта не мора бити од штете по његов највиши смер, по уметност, па
Ето, са таквим погледима ми смо радили на стварању овог позоришта, па убеђени, да ће се наше жеље и испунити за добро и за корист честитих и ваљаних Крајишника - ја у име целе Банске управе честитам одабраним и примљеним уметницама и уметницима прво ступање пред вас желећи им најлепши успех[...] '''- Из говора првог бана Врбаске бановине господина Светислава Милосављевића на отварању Народног позоришта Врбаске бановине 18.10.1930. године у Бањој Луци.'''<ref>{{Cite book|title=Сусрети са краљем : 1929-1934|last=Милосављевић|first=Светислав|publisher=Архив Републике Српске|year=1996|isbn=86-7028-006-X|location=Бања Лука|pages=}}</ref></blockquote>
| |||