Vojislav Vojinović — разлика између измена

| име = VojislavВојислав VojinovićВујиновић

| функција = велики кнез

| наследник = [[Гојислава ВојиновићВујиновић]]

| династија = [[ВојиновићиВујиновићи]]

| супружник = [[Гојислава ВојиновићВујиновић]]

| грб = GrbГрб VojinovicaВујиноовића štitштит.png

| опис_грба = Грб ВојиновићаВујиновића

Vojislav VojinovićVujinović je bio član uticajne feudalne porodice. Njegov otac [[Vojvoda Vojin|Vojin]], rodonačelnik [[Vojinovići|VojinovićaVujinovića]], bio je vojvoda i jedan od najistaknutijih velmoža iz vremena [[Stefan Dečanski|Stefana Dečanskog]].<ref>M. Dinić, O Nikoli Altomanoviću, SKA, Beograd, 1932,pp. 3.</ref> Vojislav je imao i dvojicu starije braće, [[Miloš Vojinović|Miloša]] i [[Altoman]]a. Među [[Vojinovići|Vujinovići]]ma, Miloš je bio najstariji i već [[1333]]. se pominje kao učesnik u pregovorima kralja [[Stefan Dušan|Dušana]] i dubrovačke opštine, vezanim za ustupanje [[Ston]]a. Drugi Vojinov sin, [[Altoman]], [[1347]]. godine bio je [[župan]] u okolini [[Дубровник|Dubrovnika]].<ref>R. Mihaljčić, Kraj Srpskog carstva, SKZ, Beograd. (1975). стр. 34.</ref> Sve ovo svedoči da su [[Vojinovići|Vujinovići]] bili ugledna feudalna porodica za vreme vladavine [[Stefan Dušan|Stefana Dušana]].

'''Vojislav VojinovićVujinović''' je svoju političku karijeru počeo na dvoru [[Stefan Dušan|Stefana Dušana]], gde se oko [[1350]]. godine pominje kao ''stavilac''. Uporedo sa političkom karijerom on je radio i na formiranju svoje feudalne oblasti. Taj proces kao i kod ostalih feudalnih gospodara tekao je postepeno. Vojislav je imao svoje vlastelinstvo i za vreme Stefana Dušana, ali se o tome ništa pouzdano ne zna. Postoji pomen u -{''„Diversa cancelarie“''}- od [[14. januar]]a [[1345]]. da se '''''Svinjarevo''''' nalazi u -{''„in terrno Voyslavi Voyinovich“''}-.<ref>M. Dinić, O Nikoli Altomanoviću, Ska, Beograd, (1932). стр. 4, nap. 10</ref> Međutim, kako ovo mesto nije ubicirano, ostaju nepoznati obim i veličina Vojislavljevog prvobitnog poseda.

Političke prilike u susjedstvu oblasti Vojislava VojinovićaVujinovića su se izmjenile kada je početkom [[1358]]. godine, [[18. februar]]a, u [[Zadar|Zadru]] sklopljen mir između [[Mletačka republika|Mletačke republike]] i [[Ugarska|Ugarske]]. Ovim mirom je [[Mletačka republika]] izgnana sa istočne obale [[Jadransko more|Jadranskog mora]], a [[Дубровник|Dubrovnik]] je postao podanik tada najvećeg neprijatelja srpske države Ludviga I, kralja Ugarske. Ova činjenica dala je formalno-pravni osnov Vojislavu da počne svoj sukob sa [[Dubrovačka republika|Dubrovačkom republikom]]. Teritorija humskog kneza, Vojislava, je postala granična oblast, neka vrsta krajine, <ref>R. Mihaljčić, Kraj Srpskog carstva, SKZ, Beograd. (1975). стр. 38.</ref> prema [[Ugarska|Ugarskoj]], što je Vojislavu dalo još veći uticaj na srpskom dvoru. Celom kopnenom stranom [[Dubrovačka republika]] se naslanjala na na posed humskog kneza,<ref>R. Mihaljčić, Kraj Srpskog Carstva, SKZ, Beograd. (1975). стр. 38.</ref> što je [[Дубровник|Dubrovčane]] stavljalo u težak položaj. Međutim, do rata nije došlo tako brzo. Sitne pogranične čarke i nesporazumi su polovinom [[1358]]. godine izglađeni tako što su Dubrovčani poslali knezu Vojislavu darove u vrednosti od 400 perpera.

Vojislav VojinovićVujinović je umro [[1363]], a njegova udovica sa još nepunoletnim sinovima nije se mogla održati na njegovim zemljama. Istisnuo ju je 1367/68. Vojislavov sinovac [[Nikola Altomanović]], kojim se porodica Vojinovića gasi.