Франческо Сојмировић — разлика између измена

Рођен је 1614. године у [[Ћипровци]]ма. Сојмировићи су били трговачка породица пореклом из [[Ново Брдо|Новог Брда]] која се крајем 14. века населила у [[Дубровник]].{{sfn|Пекић|2010|p=118}} Учио је богословију у [[Италија|Италији]], после чега се враћа у Ћипровац. Био је активни помоћник [[Петар Богдан|Петра Богдана]] на почетку своје црквене и јавне делатности. Говорио је, поред српског, турским, румунским, латинским, италијанским и другим језицима. Написао је дело ''[[Историја Србије (књига Франческа Сојмировића)|Историја Србије]]''. Извесно време је био генерални викар Бугарске католичке провинције, а пре тога, кустос и гвардијанин (секретар) Петра Богдана.{{sfn|Чолов|1988|p=128}} Био је често његов сапутник приликом путовања Бугарском и Влашком. Током 1637. и 1640. године, њих двојица су били у Влашкој где су водили успешну борбу да поврате од ћипровачких трговаца католички манастир близу [[Трговиште (Румунија)|Трговишта]]. Тада је Сојмировић већ био судија Конгрегације за Бугарску и Влашку. И он је, као и [[Петар Парчевић]], извршавао дипломатске мисије. Године 1650. је био именован за призренског бискупа, а од 1655. за охридског надбискупа. Од 1663. године управња Никопољском бискупијом наследивши Филипа Станиславова. Након многих лутања и прогона од стране [[Османско царство|османске]] власти, 1673. године остаје у Ћипровцу где у ишчекивању нове црквене дужности и умире.{{sfn|Чолов|1988|p=129}}