|
| long = 19.403006
}}
'''Перућачко језеро''' је вјештачковештачко језеро удаљено око 2,4 км од истоименог места [[Перућац]], општина Бајина Башта. Својим географским положајем језеро Перућац налази се на подручју [[Општина СребреницаБајина Башта|општине Бајина Башта]], [[Србија|Република Србија]] и [[општина Сребреница]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]],. иЈезеро подручјусе налази у природном завоју [[Општинакањон]]а реке Дрине између [[Бајина Башта|општинеБајине БајинаБаште]] Баштаи [[Вишеград]]а, и обавија планину Тару на којој се налази [[СрбијаНационални парк Тара]]. Ово [[Подриње (регија)|Републикаподрињско]] Србијајезеро налази се на 290 метара надморске висине и окружено је планимама [[Јавор (Босна и Херцеговина)|Јавор]], [[Деветак (планина)|Деветак]], [[Звијезда (планина)|Звијезда]] и [[Тара (планина)|Тара]].
Језеро је настало 60-их година, преграђивањем тока ријекереке Дрине, за потребе изградње хидроелектране „Бајина Башта”.<ref name="Хидрометеоролошки">[http://hidro.meteo-rs.com/jezera.php Хидрометеоролошки завод Републике Српске: Језера у Републици Српској] {{Wayback|url=http://hidro.meteo-rs.com/jezera.php |date=20110817210713 }} {{ср}}</ref> ПерућачкоУкупна јеповршина акумулационојезера језероизноси које12,5 секм² водомса напајазапремином изод ријеке345 Дринеx 106м³ воде. ПерућачкоПросечна језеродубина језера је површине60 око 12метара,4 км²,а запреминенајдубља 340.000.000тачка м³језера воде,досеже а дубоко јеи до 601000 метара. ДужинаНајвећи део језера износиналази окосе 54у км,кањону најмањареке ширинаДрине који почиње 7 км од 150бране метарахидроелектране „Бајина Башта”. Најдужи, аодносно највећакањонски ширинадео окојезера 1000окружује метараизразито стрма обала оивичена стрмим каменим литицама и каменим блоковима који вертикално пониру у воду.<ref name="Хидрометеоролошки"/>Због Перућачкострмине језерообале, седубина налазијезера на 290само пар метара надморскеод висинесаме обале достиже просечну дубину од 3 до 8 метара.
Највећи дио језера се налази у кањону ријеке Дрине који почиње 7 км од бране хидроелектране „Бајина Башта”. Најдужи, односно кањонски дио језера окружује изразито стрма обала оивичена стрмим каменим литицама и каменим блоковима који вертикално пониру у воду. Због стрмине обале, дубина језера на само пар метара од саме обале достиже просјечну дубину од 3 до 8 метара. Средина језера представља границу између Републике Српске, БиХ и Република Србије.<ref name="Хидрометеоролошки"/>
Ово вјештачковештачко језеро је настало је у вријемевреме [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] , након завршетка изградње бране за потребе хидроелектране „Бајина Башта“. Језеро је добило име по насељу [[Перућац]], [[општина Бајина Башта]], [[Златиборски управни округ|Златиборски округ]], [[Србија|Република Србија]]. У Перућцу, у непосредној близини језера се налази [[средњи вијек|средњовјековна]] [[некропола]] [[стећци|стећака]] „[[Мраморје (Перућац)|Мраморје]]”, која је под заштитом [[Србија|Републике Србије]], као [[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја ]] као и познато одмаралиште на реци [[Врело (река)|Врело]]. ▼
Акумулација језера почела је 30.10.1966. године а успешно је завршена са изградњом поменуте хидроелектране и њеног пуштања у рад 27.11.1966. године. Перућачко језеро jе акумулационо језеро, које се водом снабдева из реке Дрине, површине око 12,5 км² при коти нормалног успора, укупне запремине 345 x 106м³ воде, а дубине до 60 метара. Дужина акумулационог базена при максималном успору износи 55 км, најмања ширина је око 150 метара, а највећа ширина око 1000 метара. Средина језера представља границу између Републике Српске, БиХ и Републике Србије.<ref>{{Cite web|url=http://www.eps.rs/cir/dlhe/Pages/HE-Bajina-Ba%C5%A1ta.aspx|title=ХЕ Бајина Башта|website=www.eps.rs|access-date=2020-05-24}}</ref>
Језеро се налази у природном завоју [[кањон]]а ријеке Дрине између [[Бајина Башта|Бајине Баште]] и [[Вишеград]]а, и обавија планину Тару на којој се налази [[Национални парк Тара]]. Мјесне заједнице општине Сребреница које се налазе на обали језера су Радошевићи и Рађеновићи, а недалеко од њих су и [[Скелани]], који су мостом повезани са [[Бајина Башта|Бајином Баштом]]. Ово [[Подриње (регија)|подрињско]] језеро у кањону Дрине је окружено планимама [[Јавор (Босна и Херцеговина)|Јавор]], [[Деветак (планина)|Деветак]], [[Звијезда (планина)|Звијезда]] и [[Тара (планина)|Тара]].
▲Ово вјештачко језеро је настало у вријеме [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] након завршетка изградње бране за потребе хидроелектране „Бајина Башта“. Језеро је добило име по насељу [[Перућац]], [[општина Бајина Башта]], [[Златиборски управни округ|Златиборски округ]], [[Србија|Република Србија]]. У Перућцу, у непосредној близини језера се налази [[средњи вијек|средњовјековна]] [[некропола]] [[стећци|стећака]] „[[Мраморје (Перућац)|Мраморје]]”, која је под заштитом [[Србија|Републике Србије]], као [[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]].
== Туризам ==
Туристички потенцијал језера Перућац огледа се у могућношћу потенцијалних посетилаца да на овом месту задовоље своје основне туристичке потребе. Туристичка сезона на овом језеру траје од јуна до августа. На самој обали језера, налази се хотел ниже категорије а у његовој близини неколико бунгалова, намењених туристичкој сврси. На обали језера, у подножју хотела и бунгалова, налази се монтажна, понтонска, плажа коју посетиоци користе током летње сезоне. Понтонска плажа се састоји из два дела: дела са четири базена, намењена деци и већег дела са уласком у језеро намењеног одраслим особама. Осим понтонске плаже, дуж обале језера налази се неколико монтажних објеката (сплавова), намењених пружању угоститељских услуга али и приватног смештаја. У време бивше [[Југославија|Југославије]], мали бродићи су редовно саобраћали језером од обале језера до [[Вишеград|Вишеграда]]. Та пракса, задржана је и до данас. Посетиоци могу крстарити бродићем, који полази са обале језера и кроз [[Кањон Дрине|кањон реке Дрине]] долази до [[Вишеград|Вишеграда]], где прави краћу паузу крај [[Мост Мехмед-паше Соколовића|Вишеградске ћуприје]] (25 км Дрином). Недалеко од језера, поред [[Национални парк Тара|Националног парка Тара]], налазе се [[Мокра Гора (Ужице)|Мокра Гора]] (50 км), [[Шарганска осмица]] (50 км) и [[манастир Рача]] (12 км).
У вријеме [[Југославија|Југославије]], мали бродићи су редовно саобраћали језером од Перућца до Вишеграда. Недалеко од језера се поред Националног парка Тара, налазе [[Мокра Гора (Ужице)|Мокра Гора]] (50 км), [[манастир Рача]] (12 км), [[Мост Мехмед-паше Соколовића|Вишеградска ћуприја]] (25 км Дрином) и [[Шарганска осмица]] (50 км).
Језеро је погодно за риболов и купање. Сваке године се одржава светско првенство у лову на младицу. Победници улове примерке и до 5 кг.
Већ неколико година токомкрајем месеца јула одржава се ''[[Дринска регата (Бајина Башта)|Дринска регата]]'' од Перућцабране у [[Перућац|Перућцу]] до [[Рогачица|Рогачице]] (25 км). Број учесника се из године у годину повећава, па је 2010 достигао цифру десет хиљада учесника. [[Дринска регата (Бајина Башта)|''Дринска регата'']] представља једну од највећих манифестација на води у земљи и главни је сегмент туристичке понуде овог краја. На овом језеру, 2016. године је отворен први интернационални фестивал кратког играног филма, познатији као ''[[Башта фест|Башта Фест]]'' који се одржава у [[Бајина Башта|Бајиној Башти]].
== Екосистем ==
|
