Левица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
У [[19]]. и [[20]]. веку када се у свету превазилазио феудализам и [[апсолутистичка монархија]], а утврђивао капитализам и република, левица је почела да означава оне који су критички настројени према капитализму, и који се залажу за прогрес и модернизацију у односима, што би требало водити превазилажењу светског капитализма и успостављању светске заједнице са већим степеном демократије и социјалне одговорности. Према професору економије, Берију Кларку, левица тврди да људски развој може да процвета само онда када појединци и појединке ступе у сарадњу, односе узајамног поштовања, а који се могу развијати само када се елиминишу прекомерне разлике у статусу, [[моћ]]и и [[богатство|богатству]].<ref>Clark, Barry (1998) Political Economy: A Comparative Approach. Westport, Connecticut: Praeger Press ISBN 9780275958695</ref>
Након експериманталних покушаја градње антикапитализма на ауторитаран начин у неразвијеним, заосталим, аграрним и полуфеудалним земљама у [[20]]. [[век]]у, који су се заснивали на политици једнопартизма, бољшевизма и лењинизма, а коју многи истраживачи и теоретичари оцењују искривљењем и изопачењем појмова антикапитализма, јер су
Нова левица је појам за модерну, прогресивну и радикално-демократску политичку [[филозофија|филозофију]] насталу на основу [[идеја]] које су промовисали различити активистички покрети на Западу у другој половини двадесетог [[век]]а.<ref>Carmines, Edward G., and Geoffrey C. Layman. 1997. "Issue Evolution in Postwar American Politics." In Byron Shafer, ed., Present Discontents. NJ: Chatham House Publishers.</ref>
Ред 52:
Еманципаторски и прогресивни покрети за промену [[систем]]а се, наиме, организују на два начина. Са једне стране се организују као странке које желе добити демократску политичку моћ и деловати као антисистемска власт, а са друге стране се организују као покрети који се кроз [[демонстрације|демонстрације]], директне акције и притиске боре за мењање система, без жеље за формалним преузимањем политичке власти. Идеална позиција је једнаковредно удруживање обе стратегије мењања система за достизање истог циља: оних који делују ванинституционално, и врше притиске за мењање досадашњих друштвених односа, и оних који у формалном институционалном политичком простору мењају политике и саме институције.<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref><ref> Crosland, Anthony, The Future of Socialism, (Constable, 2006)</ref>
Термини као што су „нова левица“ или „савремена левица“ се користе и као синоними за различите антиауторитарне социјалистичке, [[екологизам|екологистичке]] и савремене марксистичке странке, организације и покрете, али се најчешћи придеви „нова“ и „савремена“ користе за разликовање нове и савремене левице од концепата једнопартијске владавине такозваних комунистичких партија [[20]]. [[век]]а, заснованих на марксизму-лењинизму (тј. бољшевизму и лењинизму различитих струја), чији се
Начелна обележја нове левице су: активна демократија и антиауторитаризам; антикапитализам; друштвени прогресивизам и антиконзервативизам; [[антимилитаризам]] (антиратна оријентација); [[феминизам]] и антипатријархализам; [[секуларност|секуларизам]] и [[антиклерикализам]]; антирасизам и антиксенофобија; прогресивни уставни патриотизам и прогресивни интернационализам (антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам); антинационализам, антишовинизам, антинацизам и антифашизам.
| |||