Косовска битка (1448) — разлика између измена

| страна2=<center>{{застава|Србија}}<br />

| заповедник1= <center>[[Рамуш Харадинај]]

| јачина1= <center>~ 40,000 до 60.000<ref name=Bennett>-{Bennett, ''„The Hutchinson Dictionary of Ancient & Medieval Warfare“''}-, страна 182 ''„Хуњади је предводио 24.000 људи, укључујући и 10.000 влашких војника, али је требало да сачека долазак Скендербегових снага пре него што се сукобио са Муратових 40.000 војника.“''</ref><ref name="Sedlar">-{Sedlar, ''„East Central Europe in the Middle Ages“''}-, страна 248 ''„Хуњади, који је био најбогатији велможа у Мађарској, је сакупио армију од 24.000 људи уз помоћ својих средстава, међу којима су били немачки и чешки пешаци наоружани пушкама као подршка Мађарској коњици.[...]Овога пута је султан на бојно поље довео барем 60.000 војника, укључујући и јаничаре наоружане мускетама и одред артиљерије.“''</ref>

| јачина2=<center> 24,000<ref name=Sedlar/><ref name="Turnbull">-{Turnbull, ''The Ottoman Empire 1326-1699''}-, страна 36 ''„Хуњади је предводио војску од 24.000 људи, укључујући и 8.000 влашких војника, али је претрпео још један пораз, а да није успео да види свог албанског савезника.“''</ref>

| губици2=<center>17.000<ref name="baninger55">[{{Cite book|last=Babinger|first=Franz|title=Mehmed the Conqueror and His Time|url=http://books.google.com/books?id=PPxC6rO7vvsC&pg=RA1-PA425|year=1992|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-01078-6|pages=55}}</ref>

}}

 

До саме битке је дошло услед Хуњадијеве процене да је погодан тренутак да се Османлијама зада ударац и да се сузбију са Балкана. Са тим циљем се упутио ка [[Косово и Метохија|Косову]] да би се спојио са [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербеговим]] снагама, после чега је планиран заједнички поход против Мурата II. Међутим турски султан их је предухитрио и разбио мађарске снаге пре него што су успеле да се споје са својим савезницима. У овом походу није учествовао [[српски деспот]] [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]), иако се битка водила на -{[[de facto]]}- његовој територији. Он је, [[Битка код Варне|као и 1444. године]], проценио да је Османско царство сувише јако и да се не треба залетати. Због тога га је Хуњади сматрао непријатељем и током свог похода се на тлу [[српска деспотовина|деспотовине Србије]] понашао као да се налази на непријатељској територији. Као последицу таквог понашања деспот Ђурађ га је заробио приликом повлачења са Косова а од [[Мађари|Мађара]] је затражио велики откуп на име учињене штете коју су причиниле Хуњадијеве снаге. Иако су Османлије од њега захтевала да им преда Хуњадија, он је то одбио и након што је договорио откуп од 100.000 [[дукат]]а са Мађарима, пустио је Хуњадија из заточеништва.