Житије деспота Стефана Лазаревића — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →top: претварање ISBN веза у шаблон |
Нема описа измене |
||
Ред 17:
Говорећи о Стефановим моралним и духовним особинама још из младости, Константин у читав приказ уграђује примере из хеленске историје. Да би код Стефана показао античко јединство мудрости и храбрости, Филозоф полази од велике моћи мудрости, разборитог промишљања, разборитости, која често превазилази војевање и оружје. Ликови античких војсковођа и јунака символишу те највише владарске врлине — краљ [[Кир Велики|Кир]], утемељивач јаке персијске државе и далековиди освајач, или мудри атински државник Темистокле, победник краља Ксеркса и његове персијске флоте:
{{цитат|„Много пута где нису успеле војске, које су се потрудиле, и оружје многих лађа, ту је успевала једино мудрост. Примере за ово имамо многе свуда: заузеће великих и предивних градова [[Вавилон]]а и [[Троја|Троје]], Кир када брзо нападе на Асирце и Јелине, када ради жене Менелајеве Јелене Троју разорише, и Темистокле победи Персијанце лађама и натера Ксеркса у бег, комарац жестокога онога лава, и много таково може се наћи. И пошто чистота чисти душу, и храброст згодно спојена са добром ученошћу, и стопивши се уједно остаје недељиво, и увек успева и
За Хомера (Омира) код Срба је могло да се сазна већ у најстаријим преписима Житија светога Константина—Ћирила или Александриде. Константин Филозоф је изгледа познавао Хомерове спевове, што се јасно види у два поређења.
| |||