Википедија

Парнопрсти копитари — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Класификација
.
Ред 11:
видети у [[#Класификација|тексту]]
}}
 
'''Парнопрсти копитари''' или '''папкари'''<ref>{{Cite web |title=Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку А Уредбе Комисије (ЕЗ) бр. 750/2013 од 29. јула 2013. године која допуњује Уредбу Савета (ЕЗ) бр. 338/97 о заштити врста дивље фауне и флоре регулисањем њихове трговине |url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/prilozi/prilog1.htm&regactid=380295&doctype=reg |publisher=SlGlasnikPortal}}</ref> ([[Латински језик|лат.]] -{Artiodactyla}-) су велики ред [[Сисари|сисара]] [[Унгулатни сисари|унгулата]] који имају паран број [[прст]]ију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу [[кост]]ију [[Скочни зглоб|скочног зглоба]]<ref name=MamEv>{{Cite book |last=Savage |first=R. J. G. |last2=Long |first2=M. R. |lastauthoramp=yes |year=1986|title= Mammal Evolution: an illustrated guide|publisher= Facts on File|location=New York|isbn=978-0-8160-1194-0|pages=208}}</ref>. У парнопрсте копитаре убрајамо [[Свиња|свиње]], [[Нилски коњ|нилске коње]], [[Камила|камиле]] и [[Преживари|преживаре]] (међу којима су најбројнија група [[шупљорога говеда]]). Ред парнопрсти копитари обухвата око 220 савремених [[Врста (биологија)|врста]], које насељавају све континенте (у [[Аустралија|Аустралију]] су их унели људи)<ref name="Pough2005">{{Cite book |last=Pough |first=F. W. |last2=Janis |first2=C. M. |last3=Heiser |first3=J. B. |title=Vertebrate Life |chapter=Major Lineages of Mammals |year=2005|origyear=1979 | edition = 7. |publisher= Pearson |isbn=978-0-13-127836-3|pages=539}}</ref>.
 
== Филогенија и систематика папкара ==
[[Датотека:BlueAntelope1801.jpg|мини|десно|250п|изумрла [[плава антилопа]]]]
Слично већини сисарских редова, парнопрсти копитари се на [[Еволуција (биологија)|еволуционој]] сцени појављују током доњег (раног) [[Еоцен]]а, пре око 2453 милиона година.<ref>{{cite book|author1=Jessica M Theodor|author2=Jörg Erfurt|author3=Grégoire Métais |editor1=Donald R. Prothero |editor2=Scott E. Foss|chapter=The earliest artiodactyls: Diacodexeidae, Dichobunidae, Homacodontidae, Leptochoeridae and Raoellidae |title=Evolution of Artiodactyls |publisher=Johns Hopkins University|pages=32–58 |isbn=9780801887352 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=qO8H_alEofAC&pg=PA32|date=2007-10-23}}</ref> Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се [[Биљке|биљном]] [[Храна|храном]]. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — -{[[Suina]]}- (свиње), -{[[Tylopoda]]}- (камиле и [[Лама (животиња)|ламе]]) и -{[[Preživari|Ruminantia]]}- (преживари). Паралелно са развојем ових група парнопрстих копитара, [[Адаптивна радијација|адаптивну радијацију]] и енормно проширење [[ареал]]а (у [[миоцен]]у) доживела је и једна породица биљака — траве (-{[[Poaceae]]}-). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен [[Систем органа за варење|систем за варење]] који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је парнопрстим копитарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски [[Род (биологија)|родови]] парнопрстих копитара су -{''[[Ampelomeryx]]'', ''[[Tauromeryx]]''}- и ''-{[[Triceromeryx]]}-''.
 
Схватање [[Филогенија|филогенетских]] односа међу парнопрстим копитарима и односа парнопрстих копитара с осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови [[фосил]]ни налази, [[молекуларна систематика]]). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред парнопрсти копитари сестринска група реду [[Китови|китова]] (у групи -{[[Cetartiodactyla]]}-), или су китови еволуирали од неке групе папкара<ref name="Cetartiodactyla">{{cite journal |last=Boisserie |first=Jean-Renaud |last2=Lihoreau |first2=F. |last3=Brunet |first3=M. |year=2005|title= The position of Hippopotamidae within Cetartiodactyla |journal= [[Proceedings of the National Academy of Sciences]] |volume= 102 |issue= 5 |url=http://www.pnas.org/cgi/content/full/102/5/1537|accessdate = 9. 6. 2007. |doi= 10.1073/pnas.0409518102 |pmid= 15677331|pages=1537-1541}}</ref><ref name="ScienceNews">{{Cite web |title = Scientists find missing link between the dolphin, whale and its closest relative, the hippo | date = 25. 1. 2005. | accessdate = 18. 6. 2007. | url = http://www.sciencenewsdaily.org/story-2806.html | work = Science News Daily | archive-url = https://web.archive.org/web/20070304214747/http://www.sciencenewsdaily.org/story-2806.html | archive-date = 04. 03. 2007 |url-status=dead | df = }}</ref><ref name="DNA">{{Cite journal | url = http://mbe.oxfordjournals.org/cgi/content/abstract/14/5/537 | title = More DNA support for a Cetacea/Hippopotamidae clade: the blood-clotting protein gene gamma-fibrinogen | author = Gatesy, J. | journal = Molecular Biology and Evolution | volume = 14 | pmid = 9159931|pages=537-543}}</ref> — предака нилских коња,<ref name="Genomes">{{Cite journal | title = Analyses of mitochondrial genomes strongly support a hippopotamus-whale clade | volume = 265 | issue = 1412 |year=1998| journal = Proceedings of the Royal Society |last=Ursing |first=B. M. |last2=Arnason |first2=U. | doi = 10.1098/rspb.1998.0567|pages=2251}}</ref> што онда чини ред папкара [[Кладистика#Кладистичка систематика|парафилетским]]. Филогенетска класификација признаје само [[Monofilija|монофилетске таксоне]], а то су групе које укључују све врсте које потичу од заједничког претка.
Линија 150 ⟶ 151:
******* породица [[Moschidae]]
******* породица [[Bovidae]]
 
== Интеракције са људима ==
 
=== Доместикација ===
{{See also|Доместикација животиња}}
[[File:Ardiak bazkan ari dira.JPG|thumb|Some artiodactyls, like [[sheep]], have been domesticated for thousands of years|alt=Sheep on a farm]]
{{рут}}
Artiodactyls have been hunted by primitive humans for various reasons: for meat or [[Fur clothing|fur]], as well as to use their bones and teeth as weapons or tools. Their [[domestication]] began around 8000 BCE. To date, humans have domesticated goats, sheep, cattle, camels, llamas, alpacas, and pigs. Initially, livestock was used primarily for food, but they began being used for work activities around 3000 BCE.<ref name="britannica">{{cite encyclopedia | title = Artiodactyl | encyclopedia = Encyclopædia Britannica Online | publisher = [[Encyclopædia Britannica, Inc.]] | year = 2008 | url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/37203/artiodactyl | accessdate=2008-10-17}}</ref> Clear evidence exists of antelope being used for food 2 million years ago in the [[Olduvai Gorge]], part of the [[Kenyan Rift Valley|Great Rift Valley]].<ref name="britannica" /><ref>{{Cite news|title = Humans hunted for meat 2 million years ago|url = https://www.theguardian.com/science/2012/sep/23/human-hunting-evolution-2million-years|newspaper = the Guardian|accessdate = 2015-10-26|first = Robin|last = McKie|first2 = Science|last2 = Editor|date = 2012-09-22}}</ref> [[Cro-Magnon]]s relied heavily on reindeer for food, skins, tools, and weapons; with dropping temperatures and increased reindeer numbers at the end of the Pleistocene, they became the prey of choice. Reindeer remains accounted for 94% of bones and teeth found in a cave above the [[Céou River]] that was inhabited around 12,500 years ago.<ref>{{cite web |url=https://www.sciencedaily.com/releases/2003/09/030923065212.htm |title=Bones From French Cave Show Neanderthals, Cro-Magnon Hunted Same Prey |publisher=ScienceDaily |year=2003 |accessdate=17 October 2008}}</ref>
 
Today, artiodactyls are kept primarily for their meat, milk, and [[wool]], fur, or [[hide (skin)|hide]] for clothing. Domestic cattle, the [[water buffalo]], the [[yak]], and camels are used for work, as rides, or as [[pack animal]]s.<ref>{{cite book |author=Clay, J. |year=2004 |title=World Agriculture and the Environment: A Commodity-by-Commodity Guide to Impacts and Practices |location=Washington, D.C., USA |publisher=Island Press |isbn=978-1-55963-370-3}}</ref>
 
== Референце ==
Линија 173 ⟶ 184:
| wikinews =
}}
* -{[http://www.ultimateungulate.com/NewTaxonomy.html Ungulate Taxonomy: A new perspective from Groves and Grubb (2011)]}-
 
{{Taxonbar|from=Q25329}}
{{Идентификатори таксона}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Папкари|*]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Парнопрсти_копитари”