Маузолеј владике Данила на Орловом кршу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Цетиње помоћу геџета HotCat
разни подаци
Ред 1:
{{рут}}
{{Инфокутија Музеј
|име = Маузолеј владике Данила
Линија 26 ⟶ 25:
}}
 
'''Маузолеј владике Данила на Орловом кршу''' посвећен је [[Црна Гора|црногорском]] [[Владика|владици]] [[Данило I Петровић Његош (митрополит)|Данилу Петровићу]], оснивача новог Цетињског манастира и [[Династија Петровић Његош|династије Петровић Његош]]. Подигнут је поводом прославе двестогодишњице династије Петровић Његош, 1896. године. Маузолеј је изграђен на [[Орлов крш|Орловом кршу]], брежуљку којина сејугозападном уздиже изнадделу [[ЦетињскиЦетињско манастирпоље|цетињскогЦетињског манастирапоља]],<ref>{{cite иnews |title=Mauzolej vladike Danila – Cetinje |url=http://upoznajcrnugoru.com/mauzolej-vladike-danila-cetinje/ |accessdate=26. 5. 2020 |work=znajmo Crnu Goru |agency=© 2020 . All Rights ReservedSKT Magazine |date=19. 1. 2018 |language=sr-RS}}</ref> који доминира југозападним делом [[Цетиње|Цетиња]],<ref name="Cafe del Montenegro">{{cite news |title=Kako se gradio Mauzolej Vladike Danila na Orlovom kršu |url=https://m.cdm.me/kultura/kako-se-gradio-mauzolej-vladike-danila-na-orlovom-krsu/ |accessdate=26. 5. 2020 |work=Cafe del Montenegro |date=9.10.2018}}</ref> а са ког се пружа поглед на некадашњустаро језгро некадашње црногорскуцрногорске престоницупрестонице и читав [[Ловћен|ловћенски]] масив. Маузолеј данас представља [[Туризам у Црној Гори|туристичку атракцију]], а деценијама је омиљено излетиште локалног становништва.<ref name="Народни музеј">{{cite web |title=MAUZOLEJ VLADIKE DANILA NA ORLOVOM KRŠU |url=http://www.mnmuseum.org/OLKRmn.htm |website=zvanični veb-sajt |publisher=[[Народни музеј Црне Горе|Narodni muzej Crne Gore]] |accessdate=26. 5. 2020}}</ref>
 
Маузолеј владике Данила на Орловом кршу је један од најзначајнијих споменика непокретне културне баштине у историјском језгру Цетиња.<ref name="Hrčak">{{cite journal |last1=Popović |first1=Svetislav G. |title=Restauracija mauzoleja vladike Danila na Orlovom kršu, Cetinje (Crna Gora) |journal=Tehnički vjesnik |date=2. 2017 |volume=24 |url=https://hrcak.srce.hr/186100 |accessdate=26. 5. 2020}}</ref> То је први сачувани јавни споменик на Цетињу.<ref name="Rajković">{{harvnb|Rajković|2018|p=32}}</ref>
 
== Историја ==
Линија 32 ⟶ 33:
Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. века у непосредној близини маузолеја пронађени си остаци старе керамике, што сведочи о томе да је ово место било интересантно и у далекој прошлости. Ови артефакти данас се чувају у [[Народни музеј Црне Горе|Народном музеју Црне Горе]].<ref name="Народни музеј" />
 
Након окончања рата са [[Османско царство|Османским царством]] 1853. године књаз Данило је одлучио да пренесе посмртне остатке родоначелника династије Петровић Његош, митрополита Данила са тадашње [[Аустроугарска|аустријске]] територије. Владика Данило је сахрањен 11. јануара{{напомена|22. јануар по старом календару}} 1735. у [[Манастир Подмаине|манастиру Подмаине]], поред [[Будва|Будве]]. Књаз Данило је послао комисију која је, уз сагласност аустријских власти, пронашла гроб и пренела Владичине кости у [[Цетињски манастир]] 16. јуна 1853. године. Руководећи се жељом владике Данила, књаз Никола је одлучио да подигне маузолеј на Орловом кршу. Подизање споменика „у знак слободе и независности Црне Горе” најављено је 1871. а споменик је изграђен 1896. године, поводом обележавања 200 година владавине династије Петровић Његош. Подигнут је на месту гдје је и књаз Данило желео да га постави. Овим чином, како је написано, књаз Данило је учврстио култ династије Петровић. <ref name="Brajović">{{harvnb|Brajović|2019|p=129-131}}</ref><ref name="Brajović" />
[[Владика Данило]] је био сахрањен у манастиру [[Манастир Подострог|Подострог]], код [[Будва|Будве]]. Његови посмртни остаци су пренети на Цетиње 1853. године, у време владавине [[Књаз Данило|књаза Данила]]. Маузолеј је саграђен у част прославе двестогодишњице владавине куће Петровића 1896. године, по идеји књажеве кћерке [[Јелена Савојска|Јелене]], будуће италијанске краљице.<ref name="Cafe del Montenegro" /> Како пише у ''[[Глас Црногорца|Гласу Црногорца]]'' од 6. октобра исте године, „''пројекат је реализован по нацрту Њезина Височанства [[Јелена Петровић Његош|књагињице Јелене]] и по настојању г. инђињера Радовића''”. У историјским изворима се такође наводи да су у пројекту учествовали француски архитекти Фруше и вајар Вотијер. Године 1957. године проглашен је за културно добро. Ступањем на снагу новог статута Народног музеја Црне Горе из 2012. године овај споменички комплекс од изузетне важности ушао је, заједно са [[Његошев маузолеј|Његошевим маузолејом на Ловћену]] и [[дворска црква на Ћипуру|дворском црквом на Ћипуру]],{{напомена|У дворској цркви на [[Ћипур|Ћипуру]] су сахрањени посмртни остаци оснивача Цетиња [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]] и последњег црногорског владарског пара, [[Краљ Никола|краља Николе]] и [[Краљица Милена|краљице Милене]]}} у састав [[Историјски музеј Црне Горе|Историјског музеја Црне Горе]]<ref name="Народни музеј" />
 
[[Владика Данило]] је био сахрањен у манастиру [[Манастир Подострог|Подострог]], код [[Будва|Будве]]. Његови посмртни остаци су пренети на Цетиње 1853. године, у време владавине [[Књаз Данило|књаза Данила]]. Маузолеј је саграђен у част прославе двестогодишњице владавине куће Петровића 1896. године, по идеји књажеве кћерке [[Јелена Савојска|Јелене]], будуће италијанске краљице.,<ref name="Cafe del Montenegro" /> која је урадила макету за споменик.<ref name="Rajković" /> Како пише у ''[[Глас Црногорца|Гласу Црногорца]]'' од 6. октобра исте године, „''пројекат је реализован по нацрту Њезина Височанства [[Јелена Петровић Његош|књагињице Јелене]] и по настојању г. инђињера Радовића''”. У историјским изворима се такође наводи да су у пројекту учествовали француски архитекти Фруше и вајар Вотијер, у чијем атељеу је радио и српски уметник [[Ђорђе Јовановић]].<ref name="ProNEN">{{cite news |title=Rekonstrukcija mauzoleja vladike Danila |url=https://www.pcnen.com/portal/2010/09/26/rekonstrukcija-mauzoleja-vladike-danila/ |accessdate=26. 5. 2020 |work=ProNEN |date=26.9.2010}}</ref> Године 1957. године проглашен је за културно добро. Ступањем на снагу новог статута Народног музеја Црне Горе из 2012. године овај споменички комплекс од изузетне важности ушао је, заједно са [[Његошев маузолеј|Његошевим маузолејом на Ловћену]] и [[дворска црква на Ћипуру|дворском црквом на Ћипуру]],{{напомена|У дворској цркви на [[Ћипур|Ћипуру]] су сахрањени посмртни остаци оснивача Цетиња [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]] и последњег црногорског владарског пара, [[Краљ Никола|краља Николе]] и [[Краљица Милена|краљице Милене]]}} у састав [[Историјски музеј Црне Горе|Историјског музеја Црне Горе]]<ref name="Народни музеј" />
 
== Изградња маузолеја ==
Линија 39 ⟶ 42:
== Изглед маузолеја ==
[[Датотека:Mauzolej vladike Danila na Orlovom kršu.jpg|250px|мини|десно|Маузолеј владике Данила на старој [[Разгледница|разгледници]]]]
Споменик је подигнут на вештацки формираном платоу, уређеном у виду малог [[Парк|парка]], на његовој самој ивици у североисточном углу, како би био јасно видљив из града. Својим успелим архитектонским решењима споменик је готово срастао са Орловим кршем, чинећи га препознатљивим и доминантним симболом града Цетиња. Ово је ретко успешан спој архитектуре и пејзажа. Елегантно и профињено, без претеране монументалности, споменик заједно са околним парком представља врло је атрактиван видиковац.<ref name="WOPA">{{cite news |title=Historical Heritage 2014 - Set |url=https://www.wopa-plus.com/en/stamps/product/&pid=45420 |accessdate=26. 5. 2020 |work=WOPA+ - Stamps and Coins |date=2014 |location=Gibraltar |language=енглески}}</ref> До платоа са спомеником води асфалтни пут,<ref>{{cite web |title=Mauzolej Vladike Danila |url=https://www.montenegro.travel/objekti/mauzolej-vladike-danila |website=Montenegro Travel |publisher=Zvanični sajt turizma Crne Gore |accessdate=26. 5. 2020}}</ref> трасиран са југозападне стране Орлова крша.,<ref name="Cafe del Montenegro" /> у близини Цетињског манастира.<ref name="ProNEN" />
 
Монументални камени [[саркофаг]], са високо постављеним крстом на широкој чеоној каменој плочи са натписом, лежи на пространом каменом постаменту, издигнутом на три степеника. На горњој плочи саркофага рељефно су постављени симболи световне и духовне власти владике Данила. На бочним странама налазе се стилизовани украси и симболи: [[крст]], [[круг]] и [[цвет]]. На источној страни, у кружном медаљону, уметнут је [[Бронза|бронзани]] [[рељеф]] владичине главе у профилу.
 
Над саркофагом, ослоњен на четири витка [[Стуб|стуба]], уздиже се [[балдахин]] који представља небески свод, дочаран већим бројем гипсаних, [[Златна боја|златно обојених]] звездица на [[Плава боја|плавој]] основи. Балдахин се на стубове ослања помоћу четири вишеструко профилисана [[Лук (архитектура)|лука]], у чијим се центрима, на кључним каменовима, налазе рељефне представе разлицитих грбова: државног, породичног и владичанског. Гипсаним ребрима, који су украшени стилизованим цветовима, свод је подељен на четири сегмента у чијем се центру налази већа [[Розета (архитектура)|розета]].<ref name="Cafe del Montenegro" />
 
== Реконструкцијe ==
Прва структурна санација маузолеја извршена је 1985. године, када су отклоњене последице [[Земљотрес у Црној Гори 1979.|земљотреса из 1979.]]. Друга реконструкција почела је у августу 2010.<ref>{{cite news |title=Umivanje Orlovog krša |url=https://mondo.me/info/Crna-gora/amp/a79800/Vijesti-Umivanje-Orlovog-krsa.html |accessdate=26. 5. 2020 |work=MONDO |date=26.9.2010}}</ref> а завршена је 2011. године.<ref name="Hrčak" /> Mаузолеј је био у лошем стању, нарочито пошто је био украден бронзани кров, што је убрзало његово пропадање.<ref name="ProNEN" />
 
== Маузолеј на поштанској марки ==
Године 2014. [[Пошта Црне Горе]] објавила је пригодну [[Поштанска марка|поштанску марку]] са мотивом маузолеја владике Данила на Орловом кршу и коверту првог дана, у оквиру серије „Историјска баштина 2014”. Аутор идејног решења је Зоран Поповић, [[графички дизајнер]] из [[Подгорица|Подгорице]].<ref name="WOPA" />
 
== Напомене ==
Линија 54 ⟶ 63:
== Референце ==
{{извори|2}}
 
== Литература ==
* {{cite journal |last1=Brajović |first1=Saša |title=KNJAZ DANILO I PETROVIĆ NJEGOŠ: KULTURA SJEĆANJA |journal=Matica |date=2019 |volume=78 |pages=129-156 |url=http://www.maticacrnogorska.me/files/78/10%20sasa%20brajovic.pdf |accessdate=26. 5. 2020 |publisher=Matica crnogorska}}
* {{cite book |last1=Rajković |first1=Vukan |title=KULTURNA BAŠTINA CETINJA |date=9. 2018 |publisher=FAKULTET ZA MEDITERANSKE POSLOVNE STUDIJE TIVAT |location=Tivat |page=32 |url=http://www.fms-tivat.me/download/spec-radovi2/Vukan_Rajkovic.pdf |accessdate=26. 5. 2020 |chapter=Mauzolej vladike Danila na Orlovom kršu}}
* {{cite journal |last1=Vujačić |first1=Velimir |title=MAUZOLEJ VLADIKE DANILANA ORLOVOM KRŠU |journal=Matica |date=2012 |pages=289-346 |url=https://www.scribd.com/doc/250883337/Velimir-Vuja%C4%8Di%C4%87-Mauzolej-vladike-Danila-na-Orlovom-kr%C5%A1u-pdf |accessdate=26. 5. 2020 |publisher=Matica crnogorska}}
 
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Danilo I, Metropolitan of Cetinje}}
 
* {{cite journal |last1=Vukićević |first1=Borislav |title=Ozbiljna lica i zov partije |journal=Vijesti |date=5. 5. 2018 |url=https://www.vijesti.me/zabava/ozbiljna-lica-i-zov-partije |accessdate=26. 5. 2020}}
<!-- https://incubator.wikimedia.org/wiki/Wp/cnr/Spomenik_na_Orlovu_kr%C5%A1u
* {{cite book |title=Kulturni vodič : Cetinje : januar 2018 |date=2018 |publisher=Turistička organizacija Prijestonice Cetinje |location=Cetinje}}
 
* {{cite web |title=Mauzolej Vladike Danila na Orlovom kršu |url=https://artmontenegro.me/art-montenegro/mauzolej-vladike-danila-na-orlovom-krsu |website=Art Montenegro |accessdate=26. 5. 2020}}
https://www.wopa-plus.com/en/stamps/product/&pgid=45418
 
https://www.pcnen.com/portal/2010/09/26/rekonstrukcija-mauzoleja-vladike-danila/
 
Kulturni vodič januar 2018 48x21cm.pdf - na DESKTOPU
 
https://www.montenegro.travel/objekti/mauzolej-vladike-danila
 
https://hrcak.srce.hr/186100
 
https://artmontenegro.me/art-montenegro/mauzolej-vladike-danila-na-orlovom-krsu
 
http://www.maticacrnogorska.me/files/78/10%20sasa%20brajovic.pdf
 
http://www.fms-tivat.me/download/spec-radovi2/Vukan_Rajkovic.pdf
 
https://www.scribd.com/doc/250883337/Velimir-Vuja%C4%8Di%C4%87-Mauzolej-vladike-Danila-na-Orlovom-kr%C5%A1u-pdf
 
http://www.cetinje.me/cetinje/site_mne/public/index.php/index/artikli?id=1861
 
https://mondo.me/info/Crna-gora/amp/a79800/Vijesti-Umivanje-Orlovog-krsa.html
 
https://www.vijesti.me/zabava/ozbiljna-lica-i-zov-partije - SPOLJAŠNJE -->
 
[[Категорија:Маузолеји]]