Кладовски транспорт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Kladovo transport monument.jpg|мини|десно|Споменик Јеврејима из Кладовског транспорта у Кладову]]
'''Кладовски транспорт''' је био транспорт нешто више од 1.200 (према неким истраживачима 1.370) [[Јевреји|Јевреја]] који су избегли са територије [[Трећи рајх|Трећег рајха]]. Они су крајем 1939. године кренуло је [[Дунав]]ом из [[Беч]]а и [[Братислава|Братиславе]] ка Црном мору и Палестини. Њихово путовање је заустављено после мање од месец дана (средином децембра 1939.) на граници [[Краљевина Југославија|Југославије]] и [[Румунија|Румуније]], у [[Прахово|Прахову]], након одбијања [[Румунија|Румуније]] да им дозволи пролаз без сертификата за усељење у [[Британски мандат над Палестином|Палестину]]{{sfn|Маношек|2007|pp=69}} и чињенице да је лед на Дунаву у потпуности онемогућио сваку пловидбу.{{sfn|Subotić|2019|pp=53-54}} Месецима смештени у Кладову, они су у септембру 1940. пребачени у [[Шабац]], у ком је живела мала, али угледна јеврејска колонија.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:573457-Sabacki-mlin-krije-tajnu Шабачки млин крије тајну (Вечерње новости, 25. октобар 2015)]</ref> Исти бродови који су месецима пружали уточиште јеврејским избеглицама на Дунаву („Цар Душан“, „Краљица Марија“ и „Цар Никола II“), искоришћени су за превоз [[Немци|немачких]] исељеника који су после немачко-совјетске поделе интересних сфера августа 1939, пребацивани из [[Бесарабија|Бесарабије]], северне [[Буковина|Буковине]] и [[Добруџа|Добруџе]] на територију Трећег рајха.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
Непосредно пред напад Немачке на Југославију, око две стотине млађих људи из „Кладовског транспорта“ добило је потребну документацију и пребачено преко [[Грчка|Грчке]] за Палестину. Већина, која је окупацију дочекала у Шапцу, затворена је 15. јула у новоосновани „Јеврејски логор у Шапцу“. Била је то прва група Јевреја који су масовно интернирани на територији Србије. Мушкарци из „Кладовског транспорта“ су стрељани у оквиру казнених мера генерала [[Франц Беме|Бемеа]] 12. и 13. октобра 1941, у близини села [[Засавица]]. код Шапца, док су жене са децом пребачене у [[Логор Сајмиште|логор на Старом сајмишту]] и тамо погубљене током пролећа 1942.{{sfn|Subotić|2019|pp=53-54}} Посмртни остаци неколико стотина Јевреја из Кладовског транспорта убијених код Засавице нису спаљени у акцији Сондеркомандо 1005. Они су ексхумирани после рата и 1959. године пренети у костурници на сефардском [[Јеврејско гробље|Јеврејском гробљу]] у [[Београд]]у.{{чињеница| date = 11. 2015.}}
 
== Референце ==
Ред 12:
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv| last = Маношек| first = Валтер| authorlink = Валтер Маношек| title = Холокауст у Србији| year = 2007| url = http://www.znaci.net/00001/178.htm| publisher = Службени лист СРЈ| location = Београд|id=}}
{{cite book|ref=harv|last=Subotić|first=Jelena|title=Yellow Star, Red Star: Holocaust Remembrance after Communism|url=https://books.google.com/books?id=dA2QDwAAQBAJ&pg=PA52|date=15 December 2019|publisher=Cornell University Press|isbn=978-1-5017-4241-5}}
 
[[Категорија:Холокауст]]