Теологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 1:
{{Преусмери2|Богословље|Богословље (часопис)}}
'''Теологија''' ({{Јез-грч|Θεος}} -{[''Theos'']}- — ''„Бог“'' и -{λογος [''logos'']}- — ''„наука“'') или '''богословље'''/'''богословија''' је учење о боговима или [[Бог]]у.<ref> -{{ен}} - [http://books.google.rs/books?id=MGy45FO_ay4C&pg=PA938&dq=dictionary+theos+logos&hl=sr&sa=X&ei=D0U9U8juJ6HsywOVm4HoDQ&redir_esc=y#v=onepage&q=dictionary%20theos%20logos&f=false ({{Јез-грч|Θεος и λογος}}]</ref> Она је систематско и [[разум|рационално]], проучавање концепата [[Бог]]а или богова и њиховог утицаја на природу религијских истина. Теологијом се такође назива звање стечено по завршетку специјализираних религијских студија, обично на универзитетима, теолошким факултетима или семеништима (семинарима.<ref>"'''semìnār''' (...) 4. škola s internatom u kojoj se obrazuju budući svećenici; sjemenište", [http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=dlZgUBc%3D&keyword=seminar ''Hrvatski jezični portal''] (preuzeto 25. septembra/rujna 2013). </ref>)
== Теологија у античкој филозофији ==▼
Теологијом се често назива и висока школа на којој се одвијају студије те научне дисциплине.<ref name=":2">Na primer: [[Franjevačka teologija Sarajevo]], visokoškolska ustanova bosanskih franjevaca ([http://franjevackateologija.ba/ službena web-stranica]).</ref> Стручњаци у теологији се називају [[теолог|теолози]].
Прва употреба термина теологија сусреће се код грчког филозофа [[Платон]]а, у његовом делу ''„[[Држава (Платон)|Држава]]“''.<ref>-{{ср}} - [http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Platon%20-%20Drzava.pdf Платон, Држава.] {{Wayback|url=http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Platon%20-%20Drzava.pdf |date=20131101070702 }}</ref> Он теологију одређује као продубљивање онога у шта се верује, као рационално преиспитивање веровања у богове, дакле, као науку о боговима.▼
== Дефиниција ==
[[Августин Хипонски|Августин]] је латински појам -{''theologia''}- дефинирао као „расуђивање или расправа о Богу”;<ref name=":0">De civitate Dei VIII. i. "de divinitate rationem sive sermonem"</ref> [[Иван Цвитковић]], социолог религије, теологију дефинише као „теоријски систематизовано учење о Богу и његовом односу према свету”.<ref name=":1">"Teologija", u: Ivan Cvitković, ''Rječnik religijskih pojmova'', DES, Sarajevo 2005, str. 447. (ISBN 9958-728-59-1)</ref> [[Richard Hooker|Ричард Хукер]] „теологију” је дефинисао као „науку о божанским стварима”.<ref>''[http://anglicanhistory.org/hooker/3/368-377.pdf Of the Laws of Ecclesiastical Polity]'', 3.8.11 (PDF). Preuzeto 23. septembra/rujna 2013. {{En icon}}</ref> [[Alister E. McGrath|Алистер Е. Макграфт]] нуди специфично хришћанску дефиницију теологије: „Ако постоји само један Бог и ако је тај Бог 'Бог хришћана' (према изреци Тертулијана, писца из другог века), тада су нарав и делокруг теологије поприлично добро одређени: теологија је размишљање о Богу којега хришћани поштују и обожавају.”<ref name="McGrath">Alister E. McGrath, ''Uvod u hrišćansku teologiju'', Ex libris, Rijeka 2007, str. 155.</ref> Теолози користе разне облике анализе и аргументације ([[Филозофија|филозофски]], [[Етнографија|етнографски]], [[историја|историјски]], [[Духовност|духовни]] и друге) како би разумели, објаснили, тестирали, критиковали, бранили или промовисали било коју од мноштва [[Листа религијских тема|религијских тема]]. Теолог се теологијом бави како би:
* дошао до дубљег и бољег разумевања властите религијске традиције,<ref>Vidi, npr., Daniel L. Migliore, ''Faith Seeking Understanding: An Introduction to Christian Theology,'' 2nd ed.(Grand Rapids: Eerdmans, 2004). {{En icon}}</ref>
* боље разумeо неку другу религијску традицију,<ref>Vidi, npr., Michael S. Kogan, "Toward a Jewish Theology of Christianity", u: The Journal of Ecumenical Studies 32.1 (Winter 1995), 89–106. {{En icon}}</ref>
* упоређивао религијске традиције,<ref>Vidi, npr., David Burrell, ''Freedom and Creation in Three Traditions'' (Notre Dame: University of Notre Dame Press, 1994). {{En icon}}</ref>
* бранио или правдао неку религијску традицију (апологија),
* помогао реформу неке одређене традиције,<ref>Vidi, npr., John Shelby Spong, ''Why Christianity Must Change or Die'' (New York: Harper Collins, 2001). {{En icon}}</ref>
* помогао ширење неке религијске традиције,<ref>Vidi, npr., Duncan Dormor et al (eds), ''Anglicanism, the Answer to Modernity'' (London: Continuum, 2003). {{En icon}}</ref>
:или
* користио садржај неке традиције с циљем његове примене на неку садашњу ситуацију или потребу,<ref>Vidi, npr., Timothy Gorringe, ''Crime'', Changing Society and the Churches Series (London:SPCK, 2004). </ref>
* користио садржај неке традиције с циљем истраживања могућих начина тумачења света,<ref>Vidi, npr., komentar Anne Hunt Overzee o Ricœurovom (1913–2005) stavu o ulozi "teologa": "Paul Ricœur o teologu govori kao o hermeneutičaru čija zadaća jest da interpretira multivalentne, bogate metafore koje izviru iz simboličnih temelja tradicije kako bi ti simboli mogli ponovo 'govoriti' našoj egzistencijalnoj situaciji." (Anne Hunt Overzee, ''The body divine: the symbol of the body in the works of Teilhard de Chardin and Rāmānuja'', Cambridge studies in religious traditions 2 (Cambridge: Cambridge University Press, 1992), ISBN 0-521-38516-4, ISBN 978-0-521-38516-9, str. 4. Izvor: http://books.google.com.au/books?id=EiYEktsURVAC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false, preuzeto 23. septembra/rujna 2013). {{En icon}}
</ref> или
* истраживао природу божанства без позивања на неку одређену традицију,
* довео у питање (нпр. [[библијски критицизам]]) или се супротставио (нпр. [[нерелигиозност]]) одређеној религијској традицији или религијском светоназору.
== Историја појма ==
[[Datoteka:Sandro Botticelli 050.jpg|thumb|352x352px|[[Августин Хипонски|Августин]] (354-430), [[Латински језик|латински]] теолог. Његови списи о [[Слободна воља|слободној вољи]] и [[Источни грех|источном греху]] и даље су утицајни у западном хришћанству.]]
Реч ''теологија'' је изворно из [[Грчки језик|грчког језика]]. Грчка реч -{''theología''}- (θεολογία) је настала од речи -{''theós''}- (θεός), у значењу: „Бог”, и наставка -{''-logía''}- (-λογία), у значењу: „говор”, „учење”, „наука” (изведеног из речи -{''lógos''}- [λόγος] која значи: реч, говор, смисао, начело, закон, наука), те је преузета у латински као -{''theologia''}-, а касније и у друге језике (енг. -{''theology''}-, франц. -{''théologie''}-, шпан. -{''teología''}-, итал. -{''teologia''}-, нем. -{''Theologie''}-, руски -{''теоло́гия''}- итд.). Значење које данас ова реч има у српском језику увелико зависи од значења које су њени латински и грчки еквиваленти добили њиховом употребом у хришћанској [[Патристика|патристици]] и [[Средњи век|средњовековљу]], иако се у новије време овај појам користи и изван хришћанског контекста. Појам бога (-{''theós''}-) у дефиницијама теологије у западноеуропској традицији је све донедавно био идентичан хришћанском појму Бога и теолози нису осећали потребу да изричито наглашавају да се ради о хришћанском Богу. То се једноставно подразумевало.<ref>"Pretpostavka da postoji samo jedan bog te da je taj bog istovetan hrišćanskomu Bogu postala je toliko proširena da je u Evropi do ranoga srednjeg veka postala sama po sebi razumljivom." (Alister E. McGrath, ''Uvod u hrišćansku teologiju'', Ex libris, Rijeka 2007, str. 155.)</ref>
▲=== Теологија у античкој филозофији ===
▲Прва употреба термина теологија сусреће се код грчког филозофа [[Платон]]а, у његовом делу ''„[[Држава (Платон)|Држава]]“''.<ref>-{{ср}} - [http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Platon%20-%20Drzava.pdf Платон, Држава.] {{Wayback|url=http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Platon%20-%20Drzava.pdf |date=20131101070702 }}</ref><ref>[http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057;query=entry%3D%2348216;layout=;loc=qeolo%2Fgia1 "Liddell and Scott's Greek-English Lexicon<nowiki>''</nowiki>].</ref> Он теологију одређује као продубљивање онога у шта се верује, као рационално преиспитивање веровања у богове, дакле, као науку о боговима.
У свом делу ''„Метафизика“'',<ref>-{{ен}} - [http://books.google.rs/books?id=cNsfAAAAMAAJ&printsec=frontcover&dq=Aristotel+Metaphisic&hl=sr&sa=X&ei=l0c9U4CyI6bnygOxjIKYDw&redir_esc=y#v=onepage&q=Aristotel%20Metaphisic&f=false The Metaphysics of Aristotle]</ref> [[Аристотел]] теологију назива ''„првом филозофијом“'', науком о апсолутном бићу, ''„првом покретачу“'', непроузрокованом. Појам ''„први покретач“'' код Аристотела идентичан је појму ''„бог“'', па ће Аристотелова терминологија касније ући у [[Хришћанство|хришћанску]] теологију. То ће довести до богословских спорова, али ће [[светац|свети оци Цркве]] користити ту терминологију, дајући јој [[Хришћанство|хришћански]] смисао.
Ослањајући се на грчке [[Стоицизам|стоичке]] изворе, латински писац [[Марко Теренције Варон Реаћанин|Варон]] је разликовао три облика теолошког дискурса: [[Митологија|митски]] (бави се митовима о грчким боговима), [[разум|рационални]] (филозофска анализа богова и [[Космологија|козмологије]]) и грађански (бави се обредима и дужношћу вршења јавних религијских чинова).<ref>Navod iz: Augustin, ''[[De civitate Dei]]'', knjiga 6, glava 5.</ref>
== Теологија у хришћанству ==▼
▲=== Теологија у хришћанству ===
{{Хришћанство}}
{{Посебан чланак|Хришћанска теологија}}
У [[Стари завет|Старом]] и [[Нови завет|Новом завету]], теологија се не помиње. Ни [[Апостол Павле|Свети Апостол Павле]] није употребљавао појам теологија, имајући на уму опасност која би претила ако би се он схватио као код [[Платон]]а, јер [[хришћанство]] је [[монотеизам]], за разлику од платонског [[Политеизам|политеизма]]. Зато [[Апостол Павле|Свети апостол Павле]] говори о ''„филозофији људској“'' и ''„филозофији по Христу“'' (Кол. 2,8). ''„Филозофија по Христу“'' по њему права, богооткривена теологија.
Појам -{''theologos''}-, који је уско повезан с појом -{''theología''}-, јавља се једанпут у неким [[Библијски рукописи|библијским рукописима]] у наслову [[Откривење Јованово|Књиге Откривења]]: -{''apokalypsis ioannou tou theologou''}-, „откриванје Јована -{''theologosa''}-”. Међутим, реч -{''theologos''}- се на том месту не односи на Јована „теолога” у модерном српском значењу те речи, него – користећи мало друкчије значење корена -{''lógos''}-, не у смислу „рационалног дискурса” него у значењу „речи” или „поруке” – на онога ко говори речи Божје, -{''logoi tou theou.''}-<ref>Ovaj se naslov javlja poprilično kasno u rukopisnoj tradiciji Knjige Otkrivenja: najranija dva citata data u biblijskom komentaru Davida Aunea, ''Word Biblical Commentary 52: Revelation 1–5'' (Dallas: Word Books, 1997), su oba iz 11. veka – Gregory 325/Hoskier 9 and Gregory 1006/Hoskier 215. Međutim, ovakav naslov cirkuliše već u 6. veku – vidi: Allen Brent, "John as theologos: the imperial mysteries and the Apocalypse",'' Journal for the Study of the New Testament 75'' (1999), 87–102. {{En icon}}</ref>
=== Рано хришћанство и патристика ===
Неки латински хришћански писци, међу којима су и [[Тертулијан]] и [[Августин Хипонски|Августин]], су прихватили Варонову троструку употребу,<ref>Vidi: Augustin, ''[[De civitate Dei]]'', knjiga 6, glava 5; Tertulijan, ''Ad Nationes'', knjiga 2, glava 1.</ref> иако је Августин појам теологија користио и у једноставном значењу „размишљања или расправе о божанству”.<ref name=":0" />
=== Средњи век ===
У неким [[Средњи век|средњовековним]] грчким и латинским изворима појам -{''theologia''}- (у смислу „изношења или сведочанства Божјег наума”) једноставно се односио на [[Библија|Библију]].<ref>Hugo od Sv. Viktora, ''Commentariorum in Hierarchiam Coelestem'', Expositio libri 9: "theologia, id est, divina Scriptura" (u: Migne, ''Patrologia Latina'' vol.175, 1091C). </ref>
Латински писац [[Боетије]] почетком 6. века користио је појам -{''theologia''}- да означи један одсек филозофије као предмет академских студија које се баве непокретном, нетелесном стварношћу (насупрот одсеку -{''physica''}- који се бави телесним, покретним стварностима).<ref>[http://pvspade.com/Logic/docs/BoethiusDeTrin.pdf "Boethius, On the Holy Trinity"] (PDF). Preuzeto 23. septembra/rujna 2013. {{En icon}}</ref> Боетијева дефиниција је утицала на каснију латинску употребу.<ref>G. R. Evans, ''Old Arts and New Theology: The Beginnings of Theology as an Academic Discipline'' (Oxford: Clarendon Press, 1980), str. 31-32. {{En icon}}</ref>
У [[Сколастика|сколастичким]] латинским изворима појам је добио значење рационалних студија доктрина хришћанске религије или (прецизније) академску дисциплину која је испитивала кохерентност и импликације језика и тврдњи Библије и теолошке традиције (при чему је за садржај традиције најчешће биле релевантне ''[[Сентенције]]'' [[Петар Ломбардски|Петра Ломбардског]], које се пак ослањају на Црквене Оце.)<ref>Na primer, naslov dela [[Petar Abelard|Petra Abelarda]] ''Theologia Christiana'' i, možda najznamenitije teološko delo, ''[[Summa Theologica]]'' [[Toma Akvinski|Tome Akvinskog]].</ref> Теологија је тако постала „''дисциплина светe наукe'', обухваћајући целовиту хришћанску науку, а не само науку о Богу.”<ref name="McGrath" />
=== Ренесанса и касније ===
У ренесанси, поготово с [[Фиренца|фирентинским]] [[Платонизам|платонистичким]] апологетама [[Данте]]ове поезије, разликовање „поетичке теологије” (-{''[[theologia poetica]]''}-) и „објављене” или библијске теологије послужило је као темељ за оживљавање филозофије као науке независне од теолошког ауторитета.
Од 17. века наовамо, такође је постало могуће да се користи појам „теологија” за проучавање религијских идеја и учења која нису специфично хришћанска (на пример, у изразу „[[тхеологиа натуралис|натуралистичка теологија]]” који је означавао теологију утемељену на закључивању из природних чињеница независних од специфично хришћанској објави)<ref>Tako u: ''Oxford English Dictionary'', sense 1. {{En icon}}</ref> или идеја и учења која су својствена некој другој религији ([[Теологија#Друге религије|''види испод'']]). Теологија тако постаје анализа религијских веровања.<ref>Alister E. McGrath, ''Uvod u hrišćansku teologiju'', Ex libris, Rijeka 2007, str. 156.</ref>
„Теологија” се данас у изведеном смислу може користити као назив за „систем теоретских принципа; (непрактичну или ригидну) идеологију”<ref>Tako teologiju, između ostalog, definiše: ''Oxford English Dictionary'', 1989, 'Theology' sense 1(d), i 'Theological' sense A.3; najranija zabeležena upotreba pojma teologija u tom smislu zabeležena je 1959 u: Times Literary Supplement 5 June 329/4: "The 'theological' approach to Soviet Marxism ... proves in the long run unsatisfactory." ("'Teološki' pristup sovjetskom marksizmu... se na duge staze pokazuje nezadovoljavajućim." {{En icon}}</ref>.
[[Карл Барт]] појам теологије као „људског говора о Богу” проширује тако што му даје и [[телеологија|телеолошко]] значење „Божјег говора људима”.<ref>"Gottes Rede zu den Menschen" (vidi: [http://glauben-und-wissen.de/M13.htm ''Biblische (christlich – jüdische) Gottesbilder''], preuzeto 24. septembra 2013.) {{de icon}}</ref>
=== Теологија у православљу ===
Линија 47 ⟶ 93:
{{reflist}}
== Литература ==
== Спољашње везе ==▼
{{refbegin|}}
Теолошки интернет магазин [http://www.teologija.net Теологија.нет]▼
* Karl Rahner i Herbert Vorgrimler, ''Teološki rečnik'', Forum bogoslova Đakovo, Đakovo 1992.
* Karl Rahner, ''Temelji hrišćanske vjere: Uvod u pojam hrišćanstva'', Ex libris, Rijeka 2007, ISBN 978-953-6932-28-3
* Alister E. McGrath, ''Uvod u hrišćansku teologiju'', Ex libris, Rijeka 2007, ISBN 978-953-6932-24-5
{{refend}}
▲== Спољашње везе ==
{{Commonscat-inline|Theology}}
{{Library resources box|by=no|onlinebooks=no|about=yes|wikititle=theology}}
* -{[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/590855/theology "Theology"] on ''[[Encyclopædia Britannica]]''}-
* -{Chattopadhyay, Subhasis. [http://philpapers.org/rec/CHAROH-3 "Reflections on Hindu Theology"] in [[Prabuddha Bharata|Prabuddha Bharata or Awakened India]] 120(12):664-672 (2014). ISSN 0032-6178. Edited by Swami Narasimhananda.}-
* {{librivox book | title=Theology}}
▲* Теолошки интернет магазин [http://www.teologija.net Теологија.нет]
{{хуманитарне науке}}
{{светоназор|аспекти|state=collapsed}}
{{нормативна контрола}}
| |||