Манастир — разлика између измена

[[Старословенски језик|dapСтарословенскиСтарословенски]] називи за [[монах]]а су напуштени и они гласе: '''иник''', '''усамљен''' или '''црноризац''', по црној одори коју носи. Према [[Душанов законик|законику]] српског [[стефан Душан|цара Душана]], на сваких хиљаду сеоских кућа могло је бити највише 50 монаха на манастирским имањима. Када хришћанин ступа у манастир да би постао монах, најпре се постриже, ошиша, затим промени име и обуче црну монашку одору, ризу. Напушта своју породицу и све „красоте“ овога света. Монаси живе у својим [[Келија|ћелијама]], али се заједнички моле и обедују. Овакав начин зове се киновија, или на старословенском: општежитије.