Lavov — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Muzeji |
мНема описа измене |
||
Ред 33:
''(Orest Subtelny — ''Ukraine: A History''. Toronto: University of Toronto Press, p.62.)''</ref>. Tokom svoje istorije, Lavov nikada nije preimenovan. Na jezicima naroda koji su ostavili značajan kulturni trag u gradu, Lavov zvuči ovako: na [[Украјински језик |ukrajinskom]] — ''Львів'', на [[Пољски језик |poljskom]] — ''Lwów (Львув)'', на [[Руски језик |ruskom]] — ''Львов'', [[Немачки језик|nemačkom]] — ''Lemberg (Лемберг''), на [[Јидиш (језик) |jidiškom]] — ''לעמבערג (Лемберг)'', на [[Јерменски језик|jermenskom]] — ''Լվով (Лвов)'', на [[Кримскотатарски језик|krimskotatarskom]] — ''İlbav (Ильбав)''.
Od epiteta koji se primenjuju za Lavov najpoznatiji su: „Grad Lava“ ili „Grad Lavova“, „Kraljevski grad“, „Biser krune [[Европа|Evrope]]“, „Grad muzej“, „Glavni grad [[Галиција|Galicije]]“, „Mali [[Париз|Pariz]] “,„Mali [[Беч|Beč]] “,„ukrajinski [[Пијемонт|Pijemont]] “,„kulturna prestonica Ukrajine“
Ред 58:
* Tercijarni slojevi se pojavljuju u obliku peska, [[Пешчар|peščara]], [[Кречњак|krečnjaka]] и [[Гипс|gipsa]]. Oni leže na [[Креда|krednim]] slojevima i posebno su razvijeni na glavnom koritu. Debljina tercijarnih naslaga je promenljiva, na mnogim mestima su u potpunosti uništena post-tercijarnom [[Ерозија|erozijom]];
* Od kvartarnih sedimenata na periferiji Lavova najčešći su lesovi, pesak i travertin,
* Najnovije postglacijalne slojeve predstavljaju močvare i tresetne močvare u Belogorščijskom rejonu i dolini
Tla na teritoriji Lava pretežno su crnice, eluvijalna i šljunkovita tla.
Ред 228:
Kneževski grad izgrađen je duž Volinjskog puta, na trgovačkoj ruti koja je išla od [[Црно море |Crnog mora]] preko [[Галич (Украјина) |Galiča]]-Lavova-[[ Хелм (град) |Helma]] do [[Балтичко море |Baltičkog mora]]. Ova staza prolazila je Starom tržnicom i pored brojnih crkava i manastira, od kojih su neke preživele do danas: katolička crkva Marije Snežne, katolička crkva Jovana Krstitelja, pravoslavna crkva Svete Paraskeve, pravoslavna crkva Svetog Onufrija и pravoslavna crkva Svetog Nikole. Zgrade su, prema istraživanjima, bile uglavnom drvene, pa ni jedna od starih građevina nisu ostale očuvane.
Kneževski Lavov je bio gusto naseljeni grad (постојале су колоније: [[Нијемци |Nemaca]], Jevreja, [[Јермени |Jermena]], [[Татари |Tatara]]), sa brojnim kućama, koje su bile okružene baštama i povrtnjacima. Na zapadnoj obali
U periodu od 1340. do 1349. godine, gradom je upravljao vojvoda Dmitrij Detko, kao namesnik litvanskog kneza Lijubartasa.
Ред 344:
== Stanovništvo ==
Prema popisu stanovništva iz 2013. godine u Lavovu je živelo 758 hiljada stanovnika, što je manje za 57 hiljada u odnosu na popis stanovništva iz 1989. godine<ref>[http://2001.ukrcensus.gov.ua/rus/results/general/estimated/lviv/ Всеукраинская перепись населения]</ref>. U decembru 2000. godine, Institut za razvoj grada Lavova izradio je posebnu studiju stanovništva u gradu. Prema ovoj studiji, 51–52% su žene u gradu<ref name="sad">[http://www.ji.lviv.ua/n23texts/sadovyj.htm Садовий А. Населения Львова в дзеркалі опитування громадської думки (грудень 2000 року)]</ref>. Oko 48% stanovnika Lavova živelo je u sovjetskim ili ukrajinskim zgradama, oko 40% u austrijskim i poljskim zgradama, a oko 11% u privatnim smeštajima <ref name="sad" />, 85% se identifikovalo kao Ukrajinci, 12% kao Rusi <ref name="sad" />, 79% je govorilo na ukrajinskom, a 20% na ruskom<ref name="sad" />, oni koji su rođeni u Lavovu činili su većinu stanovništva Lavova - 56%, rođeni u drugim naseljima Galicije - još 19%, imigranti iz drugih zapadnoukrajinskih regiona - 3%, imigranti iz nezapadnih regiona Ukrajine - 11%, imigranti iz Rusije - 4%, drugih republika SSSR-a - 3%, Poljske - 2%<ref name="sad" />, 45% ispitanika izjasnilo se za veru u [[Украјинска гркокатоличка црква|UGKC]], [[Кијевски патријархат|UPC (KP)]] — 31 %, [[Украјинска аутокефална православна црква|UAPC]] — 5 %, [[Украјинска православна црква|
Lavov je središte aglomeracije u koju stanovništvo sa periferije aglomeracije stiže da radi, studira i rekreira. Prema podacima mobilnog operatera Vodafon u 2018. godini, u proseku 180 hiljada ljudi sa područja od 50 kilometara oko grada dolazi u Lavov radnim danom, a oko 79 hiljada vikendom<ref>[https://city-adm.lviv.ua/news/city/lviv-changes/251139-velykyi-lviv-i-navit-shche-bilshe-skilky-liudei-shchodnia-pryizhdzhaie-do-lvova Великий Львів]</ref>.
Ред 432:
Nemačke bombe su 22. juna 1941. ponovo pale na stanicu Lavov. Železnički čvor, kao najvažniji strateški objekat, ponovo je na sebe preuzeo glavni udar. Nemci su bombardovali i pucali na Krasnoje, Sambir, Strij, a već početkom jula nemačke trupe su okupirale celu Zapadnu Ukrajinu. Linije Kovel-Zdolbunov i Kovel-Sarn postale su strateške između Rajha i Istočnog fronta <ref name="autogenerated1" />.
Godine 1973. Lavovska železnica nagrađena je ordenom
Moderni Lavov zauzima ključno mesto u ukrajinskom železničkom sistemu. Tokom 150 godina svog delovanja, Železnica Lavov postala je visoko opremljeno državno preduzeće koje pruža zagarantovani prevoz robe i putnika. Struktura uključuje 354 stanice, od kojih je 252 otvoreno za teretne operacije. Zbog svog geografskog položaja, Lavovska magistrala pruža prevoz putnika i izvoz-uvoz tereta između zapada i istoka, severa i juga. Stoga se naziva glavnim vratima Ukrajine u Evropu. Železničke veze sa zemljama Zapadne Evrope, ZND i Baltičkim državama obezbeđuju 19 graničnih prelaza koji su opremljeni potrebnom opremom za utovar, prevoz robe i preuređivanje vagona.
Ред 601:
* «''Dan grada''» — proslava godišnjice osnivanja Lavova. Uslovni datum osnivanja je 1256. godina (prva poznata pisana spominjanja). Proslavlja se u septembru ili maju: 29. i 30. septembra 2006. godine, proslavljena je 750. godišnjica Lavova, a 2007. „Dan grada“ obeležen je 6. maja,
* «''Dan zastave''» - 3. aprila 1990. godine moderna ukrajinska zastava bila je podignuta na gradskoj većnici u Lavovu, prvoj među ukrajinskim gradovima.
===
* Lavovska naučna biblioteka V. Stefanik Nacionalna akademije nauka Ukrajine jedna je od najvećih biblioteka u Lavovu. Sadrži sabrana dela A. Puškina, M. Ljermontova, T. Ševčenka, N. Gogolja, L. Tolstoja, I. Franka, A. Čehova, L. Ukrajinke, M. Kocjubinskog, V. Iga, O. Balzaka, A Dime, C. Dikensa, A. Mickijeviča i mnogi drugi pisaca. Jedna od najvrednijih predmeta biblioteke su originali pisama B. Hmeljnickog, I. Franka, M. Gorkog, L. Ukrajinke, V. Iga, V. Korolenka, O. Kobilijanske, V. Stefanika, O. Makoveja i drugih. Knjižni fond biblioteke - više od 7 miliona primeraka, među njima više od 75 hiljada rukopisa, oko 38 hiljada muzičkih izdanja.
* Naučna biblioteka Lavovskog univerziteta I. Franko. Ova biblioteka je započela sa radom 1608. Kolekcije ove biblioteke sadrže više od 2,5 miliona različitih štamparskih jedinica na više od 40 jezika sveta. Biblioteka poseduje jedinstvene publikacije: rukopisne knjige 12.-16. veka, ''Apostolom'' i ''Ostrošku Bibliju'' Ivana Fedorova, 46 [[Инкунабула|inkunabula]], prva izdanja T. Mora i T. Kampanele, itd.
| |||