Јуриј Гагарин — разлика између измена

Јуриј Гагарин је рођен у селу [[Клушино]] код [[ГжатскГагарин (Смоленска област)|Гжата]]а (данас у [[Смоленска област|Смоленској области]], [[Русија]]) [[9. март]]а [[1934]]. године. Његови родитељи, отац Алексеј Иванович Гагарин и мајка Ана Тимофејевна Гагарина, су радили су на [[колхоз]]у. Јуриј је био треће од четворо деце, а његова старија сестра Зоја га је учила док су му родитељи радили. Док је био млад, Јуриј је био заинтересован за [[свемир]] и [[планета|планете,]] и маштао је о путовању свемиром.

До краја 1942. село су окупирали [[трећи рајх|нацисти]], а један немачки официр је обесио је Јуријевог млађег брата Бориса о дрво и оставио га да умре, али га је мајка спасила. Борис се од тога није потпуно опоравио, а неколико година касније је окончао себи живот вешањем. Гагаринову мајку Ану немачки војник је тешко повредио [[коса (оруђе)|косом]], а отац Алексеј је претучен када је покушао да саботира млин у ком је радио и био је трајно онеспособљен. Цела породица је била протерани из свог дома, па су морали себи да ископају примитивно склониште да би преживели. Старији брат Валентин и сестра Зоја послати су у окупирану [[Пољска|Пољску]] као робовска снага и нису се вратили све до краја рата.{{sfn|French|Burgess|2007|p=2}}

Од 1949. до 1951. ишао је у школу у месту [[Љуберци]] покрај [[Москва|Москве]]. Његов наставник математике и науке је летео је у [[Совјетско ратно ваздухопловство|Совјетском ратном ваздухопловству]] за време рата, што је могло да остави јак утисак на Гагарина. Након тога се уписао у техничку школу у [[Саратов]]у. Док је био тамо, учланио се у обласни аеро-клуб и научио је да лети у авиону [[Јак-18]], а тај хоби му је одузимао много времена. Након завршетка средње школе, уписао се у војну Пилотскупилотску школу у [[Оренбург]]у. Ту је упознао Валентину Горјачеву, са којом се оженио 1957. године. Након дипломирања, постао је пилот авиона [[МиГ-15]] и распоређен је у војну базу [[Луостари]] у [[Мурманска област|Мурманској области]]. Као одрастао човек, Гагарин је био висок само 1,57 -{m}-, што је било предност у малом кокпиту [[Восток-1|Востока]]. Добио је чин поручника 5. новембра 1957. године, а 6. новембра 1959. је унапређен је у старијег поручника.<ref name="astro">[http://www.astronaut.ru/as_rusia/vvs/text/gagarin.htm Юрий Алексеевич Гагарин]</ref>

УГагарин [[1960]]је, након велике потраге и процеса селекције, Јуриј1960. Гагарин јегодине одабран са још 19 космонаута за [[совјетски свемирски програм]]. Уз друге потенцијалне космонауте, Гагарин је био подвргнут ригорозним експериментима са циљем да се тестира његова физичка и психолошка издржљивост. Такође је прошао и интензивну обуку за предстојећи лет. Од 20 одабраних космонаута, само су Гагарин и [[Герман Титов]] ушли у најужи круг због својих изврсних учинака током обуке, као и због својих физичких особина, пошто није било много места у Вастоку, а обојица су били ниски. Коначна одлука, донета у највишим нивоима [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]], можда је била донесена због Гагариновог скромног порекла и веселе личности, насупрот Титову, који је био пореклом из средње класе. Тиме би совјетске власти показале да се у њиховој држави и обични [[сељак]] може надати да полети у свемир. [[Сергеј Корољов]], вођа совјетског свемирског програма, такође је имао утицаја на одлуку да Гагарин буде изабран за лет Востока-1. Наиме, када је избор сужен на Гагарина и Титова, Корољов их је спровео да виде капсулу која је припремана за лет. Том приликом, унутра је први ушао Титов, а затим Гагарин, који је пре уласка скинуо ципеле и блузу да не би оштетио нешто од опреме, што је на Корољова оставило јак утисак.

Гагарин је [[12. април]]а [[1961]]. постао први човек који је полетео у свемир у ВастокуВостоку 1. Пошто је постојала велика вероватноћа да мисија не успе и Гагарин погине, направљена су три саопштења за штампу, један у случају успеха и два у случају неуспеха. Контролори на земљи су тек након 25 минута установили да је достигао стабилну орбиту. Востоком 1 је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће људско биће реаговати на [[нулта гравитација|бестежинско стање]], па су ручне контроле биле закључане како Гагарин не би сам управљао летелицом (шифра за откључавање контрола је била постављена у Восток 1 у случају да се деси нешто непредвиђено). Аутоматски систем је подесио Восток 1 у положај за укључивање повратних ракета отприлике након 1 сата лета.

Ракете су се укључиле изнад западне обале [[Африка|Африке]], близу [[Ангола|Анголе]], око 80008.000 -{km}- од предвиђеног места за слетање и гореле су око 42 секунде. Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде како је планирано.

Након паљења ракета за повратак, Вастоков модул са опремом је неочекивано свежњом жица остао привезан за капсулу за повратак. Две половине летелице је требало да се одвоје 10 секунди након гашења ракета за повратак, али се то није десило ни после 10 минута. Летелица се нагло окретала пре него што су жице изгореле и модул се наместио у погодну висинуоријентацију за улазак.

Након лета, Гагарин је одмах постао позната и славна личност широм света и путовао је по [[Италија|Италији]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], [[Њемачка|Немачкој]], [[Канада|Канади]] и [[Јапан]]у да би промовисао совјетски успех. У чин [[потпуковник]]а совјетског ваздухопловства је унапређен [[12. јун]]а [[1962]], а [[6. новембар|6. новембра]] [[1963]]. је добио је чин [[пуковник]]а. Постао је члан [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховног совјета]] 1962. године. Касније се вратио у [[Звездани град]] и радио је на дизајну свемирске летелице која се могла користити више пута. На тим пројектима је радио 7 година.

Гагарин и Серјегин су сахрањени су један до другог у зиду [[Московски кремљ|Кремља]] на [[Црвени трг|Црвеном тргу]].