Арсеније Теодоровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
Арсеније Арсен Арса Теодоровић је највероватније рођен у Перлезу, у Банату, иако има и других мишљења - попут Панчева.<ref>Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године</ref> Умро је у Новом Саду почетком 1826. године где је и сахрањен на Алмашком гробљу.<ref>"Стражилово", Нови Сад 1888. године</ref> Арса је био деда [[Арса Пајевић|Арсе Пајевића]] чувеног новосадског издавача и новинара.
Почео је као помоћни учитељ, затим ученик неколицине домаћих сликара-занатлија у [[Банат]]у и [[Срем]]у, Теодоровић одлази у [[Беч]] и [[1788]]. године уписује Академију. У Бечу се упознаје са [[Доситеј Обрадовић|Доситејем Обрадовићем]] и другим младим „јозефинистима“, и од тада почиње да активно сарађује на културном препореоду [[Аустрија|аустријских]] [[Срби|срба]]. Завршивши Академију [[1796]]., прелази у Нови Сад, а онда се после неколико месеци настањује у [[Темишвар]]у. Године [[1803]]. враћа се у Нови Сад и ту остаје до смрти. Његова прва супруга Катарина, умрла је у 35. години јуна 1823. године.<ref>Петар Јовановић: "Плач Петра Јовановића сс. нн. и философие доктора на смерт благопочтенародне госпоже Екатарине, с. нн. и философие доктора на смерт благопочтенародне госпоже Екатарине, славнаго живописца Арсениа Теодоровића Супруге...", Будим 1823.</ref> Оженио се сликар по други пут, пред смрт, са Софијом удовицом житарског трговца Саве Пајевић, која је довела два сина.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1933.</ref>
Теодоровић је прави представник прве епохе 19. века и као такав чини нам се блиским Доситеју кога је тако маeстрално портретисао. Он даје први нову занатску подлогу. Он је наш први мајстор са великом радионицом, који ствара класичну школу.<ref>"Просветни гласник", Београд 1942. године</ref>
| |||