Ситроен траксион авант — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
| тежина =
| слични =
| дизајнер = [[Фламинио Бертони]]<br />Андре Лефебвре
| претходник = Ситроен розалија
| наследник = [[Ситроен DS]]
Ред 31:
== Историјат ==
Званично је представљен на салони аутомобила у [[Париз]]у [[1934]]. године као Ситроен 7 према рачунању коњских снага у Француској (7CV). Пошто су у компанији и раније имали возила са истим именом, за овај новитет је додато и ''Traction Avant'', што у преводу значи погон на предње точкове, по чему ће и остати познат. Међутим, овај је аутомобил, у зависности од агрегата који га је покретао, касније носио и ознаке 11CV, 15CV и 22CV. Али и поред тога, у Француској је био познат под називом ''Reine de la Route'', односно Краљица путева. Производња је у почетку планирана само у [[Француска|Француској]], али су убрзо отворене и фабрике у [[Белгија|Белгији]], [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]], [[Њемачка|Немачкој]] и [[Данска|Данској]] да би задовољили потражњу.
Траксион авант су конструисали инжењери Андре Лефебвре који је био задужен за технику, док је [[Фламинио Бертони]] био задужен за спољашњи изглед, створивши препознатљив и елегантан облик. Структура траксион аванта је била каросерија из једног дела, односно [[Каросерија#Самоносећа каросерија|самоносећа каросерија]]. Код већине аутомобила из тог доба [[шасија]] и [[каросерија]] су се производиле одвојено, а затим су се склапале једна на другу током производње возила. Овом иновацијом, оне су спојене у један део који је обављао обе функције. Ово техничко решење, не само да повећава комфор и безбедност путника, већ омогућава, укидањем шасије, и да се спусти тежиште возила што побољшава лежање на путу.<ref name="траксион1">{{cite web |url=https://www.citroen.rs/citroen-universe/istorija/inovacije/ |title=Иновације |date= |publisher=citroen.rs |language=sr |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=31. 5. 2020}}</ref>
У почетку, понуђене су две верзије, ''Berline'' са четвора врата, такозвана „мала” каросерија, дужине од 4,4 метра, ''Cabriolet'' и купе ''Faux'' са двоја врата, који је направљен на истој основи. Ниједан од њих није био јефтин и почетна цена је износила око 17.000 франака (око 1.000 долара). Ситроен је био приморан да потпише банкрот 21. децембра 1934. године. Контролу над компанијом је преузео произвођач пнеуматика Мишлен, коме је Ситроен дуговао највеће суме новца, а Андре Ситроен одлучује да се пензионише због здравствених проблема. Мишлен је наставио с Андреовом мисијом, мада је угасио неке радикалне идеје као што је планирана 22CV верзија са 3.9-литарским V8 мотором. Током година траксион авант је унапређиван, тако добија метални кров за ''Berline'' и ''Faux'' моделе, а и прилазак пртљажнику извана [[1935]]. године. Затим је додана и продужена ''Normale'' верзија, а касније и још дужа верзија ''Familiale'' са три реда седишта у који се могло сместити девет путника.
== Референце ==
| |||