Ситроен траксион авант — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 24:
| наследник = [[Ситроен DS]]
}}
'''Ситроен траксион авант''' ({{јез-фр|Citroën Traction Avant}}), је [[аутомобил]] који је производила [[француска]] фабрика аутомобила [[Ситроен]] од [[1934]]. до [[1957]]. године.
 
Траксион авант је био пионир [[Масовна производња|масовне производње]] са три револуционарне иновације широко усвојене, где се и данас користе: погон на предње точкове, самоносећа каросерија и независно огибљење на сва четири точка. Аутомобил је био пун технолошких новитета, као што су хидрауличне кочнице, али и идеје које нису спроведене у дело, а то се највише односи на [[Мењач#Аутоматски мењачи|аутоматски мењач]].<ref name="траксион2">{{cite web |url=https://autoblog.rs/blog/auto/istorija/2015/12/01/istorija-citroen-traction-avant |title=Историја: Ситроен траксион авант |date= |publisher=autoblog.rs |language=sr |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=31. 5. 2020}}</ref>
 
== Историјат ==
Званично је представљен на салонисалону аутомобила у [[Париз]]у [[1934]]. године као Ситроен 7 према рачунању коњских снага у Француској (7CV). Пошто су у компанији и раније имали возила са истим именом, за овај новитет је додато и ''Traction Avant'', што у преводу значи погон на предње точкове, по чему ће и остати познат.<ref name="траксион3">{{cite web |url=https://autorepublika.com/2019/08/14/citroen-traction-avant-pojam-automobilske-avangarde/ |title=Ситроен траксион авант – појам аутомобилске авангарде |date= |publisher=autorepublika.com |language=sr |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=31. 5. 2020}}</ref> Међутим, овај је аутомобил, у зависности од агрегата који га је покретао, касније носио и ознаке 11CV, 15CV и 22CV. Али и поред тога, у Француској је био познат под називом ''Reine de la Route'', односно „Краљица путева”. Производња је у почетку планирана само у [[Француска|Француској]], али су убрзо отворене и фабрике у [[Белгија|Белгији]], [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]], [[Њемачка|Немачкој]] и [[Данска|Данској]] да би задовољили потражњу.<ref name="траксион44">{{cite web |url=http://rs.n1info.com/Auto/a187594/Prva-Citroen-revolucija-Traction-Avant.html |title=Прва Ситроен револуција: траксион авант |date= |publisher=rs.n1info.com |language=sr |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=31. 5. 2020}}</ref>
 
[[Датотека:Citroen Traction Avant body-chassis unit (Autocar Handbook, 13th ed, 1935).jpg|мини|лево|180п|Самоносећа каросерија траксион аванта]]
Ред 36:
У почетку, понуђене су две верзије, ''Berline'' са четвора врата, такозвана „мала” каросерија, дужине од 4,4 метра, ''Cabriolet'' и купе ''Faux'' са двоја врата, који је направљен на истој основи. Ниједан од њих није био јефтин и почетна цена је износила око 17.000 франака (око 1.000 долара). Ситроен је био приморан да потпише банкрот 21. децембра 1934. године. Контролу над компанијом је преузео произвођач пнеуматика [[Мишелин]], коме је Ситроен дуговао највеће суме новца, а [[Андре Ситроен]] одлучује да се пензионише због здравствених проблема. Мишелин је наставио с Андреовом мисијом, мада је угасио неке радикалне идеје као што је планирана 22CV верзија са 3.9-литарским V8 мотором. Током година траксион авант је унапређиван, тако добија метални кров за ''Berline'' и ''Faux'' моделе, а и прилазак пртљажнику извана [[1935]]. године. Затим је додана и продужена ''Normale'' верзија, а касније и још дужа верзија ''Familiale'' са три реда седишта у који се могло сместити девет путника.<ref name="траксион3"/>
 
Производња је заустављена током [[Други светски рат|Другог светског рата]], али и у тим условима инжењери су наставили да раде на наследницима. Серијска производња је настављена [[1946]]. године са новим специјалним верзијама. Економска криза која је настала непосредно након рата говори о томе да су се гуме продавале одвојено од аутомобила.<ref name="траксион44"/> Прва истраживања хидропнеуматског ослањања почињу [[1944]]. године на [[Ситроен 2CV|спачеку]]. Међутим, [[1954]]. године траксион авант (15 CV15CV) је први модел који је њиме опремљен на задњем делу. Ипак овај систем ће прославити модел који га наслеђује [[Ситроен DS|ајкула]] [[1955]]. године, која је имала ослањање на сва четири точка.<ref name="траксион1"/> Производња је окончана [[1957]]. године после 759.111 произведених возила.<ref name="траксион44"/>
 
== Модели и мотори ==
Први модел је имао међуосовинско растојање од 2.910 мм и агрегат од 1.303 cm³ и имао је ознаку 7A. Након два месеца и произведених 7.000 јединица, појављује се модел 7B са нешто јачим агрегатом запремине од 1.529 cm³. До септембра [[1934]]. године произведено је 15.620 примерака, а онда је лансиран модел 7C, опет са мотором веће запремине. Сада је траксион авант покретао агрегат од 1.628 cm³. У новембру 1934. године лансиран је 11CV са мотором од четири цилиндра запремине 1.911 cm³ и то је први Ситроенов модел који је направљен у две варијанте: 11 BL и 11B ''Normale'' са нешто већим међуосовинским размаком. На сајму у Паризу [[1936]]. године Ситроен је представио различите модификације овог модела, предња решетка је хромирана, а фарови су рестилизовани.<ref name="траксион44"/>
 
У јуну [[1938]]. године појављује се и модел 15CV са агрегатом од шест цилиндара запремине од 2.867 cm³. Упркос томе што је Ситроен фаворизовао моделе са погоном на предње точкове, ипак је и постојала група конзервативних купаца који су и даље желели аутомобил са погоном на задње точкове. Тако је 10 одсто производње и даље одлазило на моделе са задњим погоном. После Другог светског рата Ситроен са производних трака избацује 11B-light који се од свог претходника разликовао само по хромираној решетки хладњака и рестилизованим фаровима.<ref name="траксион44"/>
 
== Галерија ==