Станислав Краков — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим.) #IABot (v2.0 |
→Каријера: нова инфо. и рефка |
||
Ред 35:
Прву приповетку „Смрт поручника Ранђића“ објавио је у часопису „Мисао“ 1919. године.{{sfn|Ћирковић|2009|pp=277–278}} Написао је романе „Кроз буру“ (1921) и „Крила“ (1922), путопис „Кроз јужну Србију“ (1926), мемоарску прозу „Наше последње победе“ (1928), књигу приповедака „Црвени Пјеро“ (1992). Од историјско-публицистичких дела написао је „Пламен четништва“ (1930), „Престолонаследник Петар“ (1933) и „Генерал Милан Недић“ (1963-1968). Његово аутобиографско дело је „Живот човека на Балкану“ (1997).<ref name="sk"> Станислав Краков: „Живот човека на Балкану“, Наш дом - Београд</ref>
Као новинар магазина Време, Краков је путовао у кућу редитеља [[Фриц Ланг|Фрица Ланга]] да уради интервју са њим. Том приликом је Ланг изјавио да га Југославија привлачи и да се нада да ће доћи у посету.<ref>{{Cite book|last=Đerić|first=Zoran|title=Poetika srpskog filma|publisher=Besjeda|year=2009|isbn=|location=Banja Luka|pages=39-42}}</ref>
Бавио се и кинематографијом. Снимио је 1932, године [[документарни филм]] „Кроз земљу наших царева и краљева“. Редитељ је филмског дела „За част отаџбине“ које је премијерно приказано 25. марта 1930. године. Прва верзија тог филма је била [[Звучни филм|без звука]] па је дорађена и 1938. је добијена нова верзија са коначним насловом „Голгота Србије“.<ref name="sbr"/> Филм је приказан новембра 1940.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/11/27?pageIndex=00010 Политика, 27. нов. 1940, стр. 10]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. digitalna.nb.rs (приступ. 27. нов. 2018)</ref>
| |||