Квентин Тарантино — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 25:
Тарантинов први велики успех била је продаја сценарија под насловом „[[Права романса]]”, који је написао заједно са Роџером Ејваријем (-{Roger Avary}-), и по којем је снимљен филм са [[Патриша Аркет|Патришом Аркет]] и [[Кристијан Слејтер|Кристијаном Слејтером]] у главним улогама. Његов је и оригинални сценарио за „[[Рођене убице]]”, који је заправо део дужег сценарија из којега је потекао онај за „Праву романсу”, иако су га касније знатно изменили други писци.
Продаја „Праве романсе” (1993) побудила је занимање за његову надареност. Упознао је [[Лоренс Бендер|Лоренса Бендера]] на једној од [[холивуд]]ских забава, и Бендер је подстакао Тарантина да напише сценарио за [[филм]]. Резултат је био „[[Улични пси]]”. Редитељ [[Монти Хелман]] прочитао је сценарио и помогао да се обезбеде средства компаније „Лајв ентертејнмент”, као и Тарантинов редитељски хонорар. Пун [[стил]]а, овај духовит и [[крв]]љу натопљен пљачкашки филм усмерио је све његове касније радове. Затим је уследио филм „[[Петпарачке приче]]”, добитник „[[Златна палма|Златне палме]]” на [[Кански филмски фестивал|Филмском фестивалу у Кану]] [[1994]]. године. Био је то филм са замршеним заплетом и подједнако бруталним [[хумор]]ом. Многе улоге из „Петпарачких прича” критичари су одушевљено поздравили, а улога [[Џон Траволта|Џона Траволте]] забележена је као поновно оживљавање његове [[каријера|каријере]].
Тарантинов следећи филм био је „[[Џеки Браун]]” из [[1997]]. године, као [[адаптација]] [[роман]]а [[Елмор Леонард|Елмора Леонарда]], његовог ментора. У овоме остварењу направљеном као посвета тзв. „црначким” (''-{blaxploitation}-'') филмовима глумила је [[Пам Грир]], глумица која се појављује у многим филмовима тог [[žanr|жанра]] седамдесетих година двадесетог [[век]]а.
| |||