Врање — разлика између измена

'''Врање''' је [[град]] на [[југ]]у [[Србија|Србије]]. Заједно са [[Градска општина Врањска Бања|градском општином Врањска бања]] и 108 [[насеље|насеља]] чине [[Град Врање]]. Врање је административни, културни и економски центар [[Пчињски управни округ|Пчињског округа]], као и седиште [[Епархија врањска|Епархије врањске]]. У граду је смештена 4. бригада копнене Војске која наставља традиције 1. Пешадијског пука Књаза Милоша Великог и 78. моторизоване бригаде. Према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису из 2011]]. године у Врању је живело 55.138 становника и већину су чинили [[Срби]], а по броју становника Врање заузима 15. место у Србији.

 

 

Не зна се када је тачно насељен, али су подручје града насељавала [[Илири|Илирска]] или [[Трачани|Трачанска]] племена све док га у 1. или 2. веку п. н. е. не освајају [[Антички Рим|Римљани]]. У 6. и 7. веку га насељавају [[Словени]], а први пут се спомиње у [[византијско царство|визнатијским]] списима [[1093]]. године. Неколико пута је освајан, пре него што је ушао у састав [[Српско краљевство|Краљевине Србије]] [[1207]]. године. Врањем су владале многе српске племићке породице, све док га није покорило [[Османско царство|Отоманско царство]] [[1455]]. године. За време отоманске владавине Врање је имало важну улогу, јер се налазило на раскрсници важних путева, а у једном тренутку је било седиште и [[Врањски кадилук|кадилука]]. Врање је ослобођено [[31. јануар]]а [[1878]]. године и постало седиште моравског среза. Град је 1904. године погодио земљотрес, који је доста оштетио [[инфраструктура|инфраструктуру]]. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] га је окупирала [[Краљевина Бугарска]], да би се после завршетка рата било у саставу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а од 1929. у оквиру [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]]. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Врање је окупирала [[Бугарска]], а после ослобођења Врање постаје седиште Пчињског округа и тада почиње његов индустријски и урбанистички развој. Врање постаје текстилни, дрвни и металуршки центар у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]].