Википедија

Царичин град — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 2:
{{Споменик културе
|Име = Царичин Град
|Слика = caricin grad.jpg|мини|Царичин Градград
|Место = [[Лебане]]
|Регион = Јабланички
Ред 25:
[[Датотека:Meister von San Vitale in Ravenna 004.jpg|мини|Јустинијан I]]
 
'''Царичин Градград''', или '''Јустинијана Прима''' ({{јез-лат|Iustiniana Prima}}), представља [[Археолошко налазиште|археолошки локалитет]] из [[6. век]]а и налази се на 7 -{[[km]]}- од [[Лебане|Лебана]], a 30 -{km}- од [[Лесковац|Лесковца]]. Царичин град је један од највећих и најзначајнијих [[византијско царство|византијских]] градова у унутрашњости [[Балканско полуострво|Балкана]]. Подигао га је велики [[византијско царство|византијски]] цар [[Јустинијан I]] (527—565) према многим изворима у знак захвалности крају у коме се родио.
 
== Истраживања ==
Царичин Градград лежи на благим падинама које се спуштају од планине [[Радан]] ка [[Лесковачка котлина|лесковачкој котлини]]. Само налазиште простире се на платоу од 42.000-{m²}-.
 
Први опис рушевина дао [[Мита Ракић]] [[1880]]. године у листу Отаџбина.
 
Истраживања на археолошком локалитету Царичин Градград започета су [[1912]]. године. Први истраживач града био је [[Владимир Петковић]]. Он је на основу величине откривеног града, остатака мозаика, мноштва архитектонске пластике изнео прве [[Хипотеза|хипотезе]] да се ради о Јустинијани Прими. Ова истраживања убрзо су заустављена услед ратова.
 
Истраживања су настављена [[1936]]. године под покровитељством [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] и [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и трајала су до [[1940]]. године када су прекинута, поново због [[Други светски рат|рата]]. Период истраживања од 1936. до 1940. године један је од кључних у истраживању града. У овом периоду откривен је комплекс Акропоља са бедемима, кулама, источном капијом, Епископском базиликом, крстионицом, „Консигнаторијумом”, централном улицом са портицима и „Епископском палатом и анексима”. У току овог периода, 1938. године, започета су и ископавања Горњег града. До 1940. године откривен је велики број грађевина које су указале на то колики је значај имао Царичин град у историји византијског урбанизма.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Царичин_град”