Краљевина Србија (1217—1345) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.1
Допуна литературе
Ред 68:
 
=== Позадина ===
Србија (која је уобичајено називана Рашка од стране странаца, али и владара западне српске средњовековне државе Босне) у другој половини 12. века била је [[Велики жупан|велика жупанија]] у којој је власт имао [[Стефан Немања]] оснивач династије [[Немањићи|Немањића]]. [[Стефан Немања]] на сабору у [[Стари Рас|Расу]] [[25. март]]а [[1196]]. године престо је оставио свом истоименом сину, који је познат као [[Стефан Првовенчани]].{{Напомена|Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин ([[Стефан Драгутин Немањић|Стефан Д. Немањић]]), и краљ Дечански ([[Стефан Урош III Немањић|Стефан У. III Д. Немањић]]) и сви остали владари из те [[Немањићи|породице]]. Није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као [[Стефан Немања|„Симеон Немања Први“]] и [[Стефан Урош III Дечански|„Урош Трећи“]], али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. [[Стефан|„Стефан“]] је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.
{{sfn|Логос|2017|p=127-133}}}} Одрекавши се власти замонашио се у манастиру [[Студеница (манастир)|Студеница]] и узео име Симеон. Опис смене на престолу оставио је [[Свети Сава|Сава I Немањић]] у [[Студенички типик|Студеничком типику]]: „... изабра племенитог и драгог сина [[Стефан Првовенчани|Стефана Немању]], зета [[Бог]]ом венчанога [[Алексије III Анђел|кир-Алексија]], цара грчкога, …“{{sfn|Павловић|1970|p=51-52. Сава очигледно пише о Стефану Немањи II}}
 
Титулу великог жупана Србије Првовенчани је носио до 1217. или [[1219]]. године.{{sfn|Логос|2017|p=160-168 са напоменом 818}} Јачање утицаја [[Млетачка република|Венецијанске републике]] и римокатоличког запада навеле су Првовенчаног да од [[Папа Хонорије III|папе Хонорија]] затражи краљевску круну око 1200. године. Истовремено, од папе Иноћентија III краљевску круну је тражио и управник зете и самозвани краљ [[Вукан Немањић|Вукан]], који је из неких разлога писао да је родбински повезан са новим папом. Поред краљевске круне, Вукан је желео да обезбеди и јачање [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]], која је основана 1089. године од стране [[дукља]]нског владара [[Константин Бодин|Константина Бодина]] из династије [[Војислављевић]], а укинута је 1143. године. Између браће Првовенчаног и Вукана, Иноћентије III је подржавао више Вукана и обновио Барску надбискупију, која је на Латеранском сабору из 1215. године стекла јурисдикцију над свим римокатоличким епископијама унутар Србије Немањића{{sfn|ИСН|1999|pp=263-273, 297-9}}.