Воја Антонић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
Спашавам 7 извора и означавам 2 мртвим.) #IABot (v2.0.1 |
||
Ред 16:
Воја Антонић је рођен у [[Шабац|Шапцу]] [[12. јул]]а 1952, а у [[Београд]] се преселио седам година касније. На савезном такмичењу из математике и физике 1966. освојио је прво место.
Читање књиге о [[микропроцесор]]у [[Z80]] мотивисало је Антонића да покуша да експериментише с њим. Године [[1976]]. направио је своју прву машину са микропроцесором -{[[Game of Life]]}- [[Џон Конвеј|Џона Конвеја]], професора са [[Универзитет у Кембриџу|Кембриџа]], који је осмислио алгоритам да се на матрици са 256 црвених [[светлећа диода|светлећих диода]] исцртава ток [[Еволуција (биологија)|еволуције]]. Због недостатка финансија, Антонић је направио матрицу 8x8, а како није знао за емулатор [[EPROM]]-а, програм је писао на папиру, касније га уписивао у EPROM и брисао помоћу ултраљубичасте светлости из кварцне лампе када је требало исправљати грешке.<ref>
Године [[1981]]. Смучарски савез Србије се обратио Антонићу да конструише прецизнији уређај за мерење времена за потребе Балканског првенства у алпским и нордијским дисциплинама, пошто су се резултати са тог такмичења сабирали за међународни поредак смучара. Пре тога се време мерило обичном [[штоперица|штоперицом]]. Антонић је направио мали рачунар Арбитар, који се налазио у ташни, а имао је уграђену батерију, LCD показивач, тастатуру и штампач. Арбитар је по концепту био претходник данашњих [[лаптоп]] рачунара. Касније је направљено укупно пет верзија Арбитра.<ref>
1982. као запосленик Електроника инжењеринга конструише алармну централу. У лето 1983, читајући литературу о микропроцесорима, Антонић је закључио да примитиван процесор -{CDP}- 1802 може софтверски да генерише видео-сигнал без помоћног специјалног кола, па је покушао исто да уради и на процесору Z80A на 3,072 -{MHz}-. Овај рачунар је могао да генерише монохроматску слику са 32 знака у 16 редова или графику резолуције 64x48. Како су у то време рачунари још увек били реткост, пошто је тада прописима био забрањен увоз робе у вредности преко 50 немачких марака, Антонић је понудио популарном научном часопису „[[Галаксија (часопис)|Галаксија]]“, који је у то време покретао специјално издање „Рачунари у вашој кући“, да објави упутство за самоградњу. Комплетно упутство за самоградњу је одштампано децембра 1983, па је преко 8000 ентузијаста у Југославији дошло до свог првог [[кућни рачунар|кућног рачунара]], иако су почетна очекивања била да ће бити направљено између 100 и 1000.<ref>
Такође је био један од првих сарадника часописа „[[Свет компјутера]]“.
Антонић је [[1999]]. направио инструмент који је обједињавао логичку сонду, анализатор, серијски пријемник и фреквенцметар заснованом на [[микроконтролер]]у PIC16F84 америчке фирме [[Микрочип Технолоџи]] и понудио је шему тој фирми. Фирма је прихватила понуду и обећала Антонићу компензацију, али по њиховим речима, она није могла бити послата у Југославију због трговинског [[ембарго|ембарга]] које су [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] увеле СР Југославији. Ипак, Микрочип Технолоџи је уврстио Антонићев инструмент на свој сајт под бројем -{AN689}-, али је он касније уклоњен са сајта.<ref>
Воја Антонић данас живи у [[Београд]]у и ради као новинар часописа [[Пи-си Прес]] ({{jez-en|PC-Press}}).
== Борба против сујеверја и лажних проналазака ==
Антонић је познат и као борац против [[сујеверје|сујеверја]] и [[прорицање судбине|прорицања судбине]] које је доживело успон у Србији крајем [[20. век]]а. Због тога је написао књигу „[[Да ли постоје ствари које не постоје — водич за критичко размишљање]]“ — која је објављена [[2000]]. Као наставак борбе против прорицања, популарног у Србији заслугом разних самозваних пророка, а што су српске власти крајем 20. века ако не промовисале, а оно прећутно подржавале, као и популаризације „пророчанства“ [[Тарабићи из Кремне|Милоша и Митра Тарабића]] из села [[Кремна (Ужице)|Кремне]] код [[Ужице|Ужица]], Антонић је објавио књигу „[[Креманско непророчанство: студија једне обмане]]“ 2002.<ref>[http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=DISP&id=1354575787530376&rec=3&sid=1 COBISS/OPAC | sr-Cyrl{{Ботовски наслов}}]{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Утврдио је да постоји дванаест издања књиге „[[Креманско пророчанство]]“, које су све различите и мењане током времена. Током свог истраживања посетио је Кремна, где су му понуђени „оригинални рукописи“ Митра Тарабића, који је био неписмен.
Прелиставајући светске базе које садрже патентиране проналаске, Антонић је приметио да су неки превише наивни или просто немогући, што је резултовало електронском књигом „[[Патенти који неће променити свет]]“.
На ову књигу се надовезао следећи пројекат — [[Реквизит за бал вампира]]. Овај „уређај“ на принципу [[перископ]]а користи чињеницу да [[Вампир|вампири]] немају [[рефлексија|одраз]] у [[ogledalo|огледалу]], а изјавио је да не жели да га патентира, јер „[[Алберт Ајнштајн]] више не ради као администратор у патентном заводу, па тамо више нема никога ко би могао да схвати његову праву вредност“.<ref>
== Приповетке ==
Ред 66:
{{портал|Биографија|Информатика и рачунарство}}
{{Commonscat|Voja Antonić}}
* [https://web.archive.org/web/20150503031214/http://www.voja.rs/ Воја Антонић]
* [http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/245452/Deset-srpskih-pronalazaka Десет српских проналазака („Блиц“, 3. април 2011)]
* [http://www.blic.rs/IT/399175/On-je-izmislio-galaksiju-prvi-jugoslovenski-mikroracunar Он је измислио „галаксију“, први југословенски микрорачунар („Блиц“, 15. август 2013)]
* [https://web.archive.org/web/20171008232204/http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=358672&title=Sad+se+jasnije+vidi+kraj+Vu%C4%8Di%C4%87evoj+tiraniji Воја Антонић - интервју („Данас”, 8. октобар 2017)]
* [https://startit.rs/voja-antonic-danas-su-kompjuteri-bela-tehnika-a-nekada-su-bili-cudo-prirode/ Воја Антонић: Данас су компјутери бела техника, а некада су били чудо природе (15. јул 2017)]{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
{{DEFAULTSORT:Антонић, Воја}}
| |||