Новограчаничка митрополија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 22:
=== Оснивање слободних епархија ===
Након подјеле [[Епархија за Америку и Канаду|Америчко-канадске епархије]] ([[1963]]) дошло је до суспендовања епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија Миливојевића]] који није прихватао одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] о стварању три нове епархије ([[Средњозападноамеричка митрополија|Средњозападноамеричке]], [[Епархија западноамеричка|Западноамеричке]] и [[Епархија источноамеричка|Источноамеричке и канадске]]). Наиме, епископ Дионисије је сазвао Десети Црквено-народни сабор који је одржан од 10. до 14. новембра 1963. године. На њему је одлучено да се не примају никакве одлуке, рјешења, наређења и
Након доношења одлука [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] у мају [[1963]]. и марту [[1964]], које су се тицале епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија Миливојевића]], дошло је до изјашњавања за и против [[Српска православна црква|Српске патријаршије]] у [[Београд]]у и до прилажења већине црквено-школских општина у [[Аустралија|Аустралији]] рашчињеном епископу Дионисију. Затим, октобра [[1964]]. на аустралијски континент је дошао рашчињени Дионисије с главним задатком да своје присталице охрабри и оснује нову епархију. Сазван је Црквено-народни сабор који је одржан [[31. октобар|31. октобра]] [[1964]]. Већином гласова Сабор је одлучио да се оснује ''Слободна српска православна црква — Епархија за Аустралију и Нови Зеланд'', а за првог епископа је изабрао архимандрита [[Димитрије Балаћ|Димитрија Балаћа]].<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC021.htm Оснивање епархија, Историја Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“, 2. јануар 2010)] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC021.htm |date=20160304125609 }}, Приступљено 4. 9. 2014.</ref> Наслиједили су га [[Петар Банкеровић]] (1979—1988) и [[Василије Веиновић]] (1991—1994).
|