Словеначка сељачка буна (1515) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 7:
Притиснути од властелина, цркве и државе, сељаци су претили исељавањем и склапали савезе ради одбране пред покрајинским кнезом, а од 1478. дизали буне (у Корушкој) и захтевали стару правду, што је значило повратак на обавезе које су биле у обичају до средине 15. века.<ref name="ВЕ"/>
Рат са [[Млетачка република|Млечанима]] погоршао је ионако тежак положај поданика. Борбе нису директно утицале на територију "словеначке" сељачке побуне која је избила усред ових борби. Али трошкови рата резултирали су великим порезима сваке године, покрајинска војска је позивана више пута, рат је увелико ометао трговину са Италијом. Прво је уведена нова царина на извоз стоке, а на крају је стигла потпуна забрана трговине на граници са Венецијом. Поред тога, цар је такође морао да попусти сталежима и одрекне се надзора земљишне властеле и делимично повуче своје правосудне реформе.<ref name="Е"/>
Савремени извори ову побуну називају „словеначким сељачким савезом“ јер је њен обим у великој мери одговарао словеначкој територији. Покрет је од самог почетка био много зрелији од Корушке побуне 1478. Устанак 1515. године заправо је рођен из сељачких захтева за „старом правдом“, односно обичајем и начинима покоравања који су били уобичајени пре покушаја феудалних господара да ојачају власт над земљом и повећају своје приходе разним иновацијама. Међутим, у овој ситуацији, побуњеничка борба за "стару правду" значила је борбу за напредак. Аспирације племства представљају јасан покушај да се коло историје врати уназад{{напомена|У време феудалне анархије карактеристично за 14. век.}}. Сељачка "стара правда", која садржи захтеве за делимичном слободом у трговини и занатству, у замену за плаћање дажбина у новцу, а не у натури, одупирала се феудалном ширењу племићких права и тлаке, без сумње је била напредна борба за очување старих, и истовремено за промоцију нових права. Овог пута, побуњенички покрет је од почетка имао јасну анти-феудалну оријентацију, коју нису маскирали други циљеви и који се логично развијао у шире револуционарне планове током побуне.<ref name="Е"/>
Ред 13:
== Устанак ==
=== ''Сељачки савез'' ===
Побуњенички покрет рођен је из три, четири старија и независна побуњеничка центра. На подручју око Кочевја земљорадници су дуго одолевали насиљу грофа Турна, који је успео да удвостручи приходе од своје земље у једној деценији; Толминци, који су под [[Хабзбурзи|Хабсбурговце]] дошли тек 1509. године, одупирали су се новом, оштријем феудалном режиму Тиролца Нојхаусера од 1513. године, а били су незадовољни и теретом рата са Млечанима; Полхов Градец се већ 1514. жалио цару због Гашпара Ламберга, али покушај помирења у Крању није успео; нова брана на Љубљаници изнад Љубљане проузроковала је поплаву на око 700 фарми све до Бистре код Врхнике и изазвала жестоке протесте сељака на покрајинском сабору. Коначно, неколико година, поданици из Бледа и Бохиња опирали су се разним даћама, а 1515. године спорили су се са грађанима из Радовљице због сеоских заната, који су желели да их угуше: грађани су послали наоружане људе у околину града да униште сеоске радионице. Побуну против Турна нехотице су запалиле и сами државни сталежи, који су га, у писмима цару, више пута упозоравале на његово насиље над поданицима друге властеле у његовом суседству од 1510. године: ишао је тако далеко да је чак заробио поданике са суседних имања и продао их у иностранство. Сва сељачка незадовољства, међутим, повезивале су препреке у сељачкој трговини, пошто је граница са Фурланијом била затворена дуги низ година због рата са Венецијом.<ref name="Е"/>
Већ првих месеци 1515. године, раније изоловани побуњенички центри почели су се формирати у облику широког сељачког савеза. Када су побуњеници изненадили неки од својих скупова, најкасније средином марта, с Турном и његовим омраженим стјуардом Стрженом и убили их обојицу, то је покренуло побуњенички покрет. Већ крајем марта сељачки савез, према некој поруци, имао је око 20 000 чланова и проширио се од Кочевја кроз долину Рибнице до Горењске, где су му се придружили поданици од Бохиња до Камника и Полховог Градеца. Већ за то време, поред повратка старој правди, сељачки савез је тражио и право да одлучује о ванредним порезима. Пољопривредници "не желе више да плаћају порез, осим онога што ће цар затражити и желе и послати им затворено писмо или одговор; на овај начин су припремљени и послушни дан и ноћ, са животом и имањем за оно што би цар желео од њих. "<ref name="Е"/>
| |||