Историја рачунара у СФРЈ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 35:
Влада је покушала да контролише прилив страних кућних рачунара уводећи увозна ограничења цена и величине меморије. Међутим, народ је наставио да увози рачунаре било илегално или растављајући их на делове који су пролазили кроз задата ограничења. Таква „сива економија“ је убрзала распад домаће индустрије кућних рачунара.
Један рачунар је успео да се избори - [[Кућни рачунар за игрице ђака Галаксија|Галаксија]]. Креатор [[Воја Антонић]] је објавио дијаграме и
Кућни рачунари су били врло популарни у СФРЈ - толико да су радио-станице емитовале програме који су иначе били дистрибуирани на [[касета]]ма - нпр. у емисији [[Вентилатор 202]]. [[Софтверски пирати]] су били чести и слободно су објављивали своје огласе у популарним рачунарским часописима као што су [[Рачунари (часопис)|Рачунари]], [[Свет компјутера]], [[Мој микро]] и [[Ревија за микрорачунала]]. Јефтин (пиратски) софтвер је омогућио да практично сви власници кућних рачунари постану својеврсни колекционари програма са стотинама програма. Ово је касније произвело мешавину добрих и лоших ефеката. Развојни алати су били приступачни што је узроковало појаву великог броја рачунарских стручњака познатих и у свету али исти ти стручњаци нису могли да успеју на домаћем тржишту због истог пиратства које им је обезбедило образовање.
| |||