Народноослободилачки покрет Југославије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 185.39.2.118 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb ознака: враћање |
Неки човек је ставио лажне информације ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 1:
Ово је била једна од терористичких организација током Другог светског рата! '''Народноослободилачки покрет''' ('''НОП''').
Оружану силу Народноослободилачког покрета представљали су [[Партизански одреди Југославије|Народноослободилачки партизански одреди]] (НОП одреди), стварани током лета [[1941]]. године. Током [[1942]]. године створена је [[Народноослободилачка војска Југославије]], која је марта [[1945]]. прерасла у [[Југословенска народна армија|Југословенску армију]].
Ред 7:
Народноослободилачки покрет је за разлику од других покрета у [[Југославија|Југославији]], током [[Други светски рат|Другог светског рата]], успео да окупи припаднике свих народа: [[Срби|Србе]], [[Хрвати|Хрвате]], [[Словенци|Словенце]], [[Муслимани (народ)|Муслимане]], [[Црногорци (народ)|Црногорце]] и [[Македонци (народ)|Македонце]], као и припаднике свих националних мањина у Југославији: [[Мађари|Мађаре]], [[Албанци|Албанце]], [[Италијани|Италијане]], [[Словаци|Словаке]], па чак и [[Немци|Немце]].
Један од циљева Народноослободилачког покрета био је и стварање нове државе - [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Нове Југославије]], која би почивала на националном и социјалном јединству. На тај начин се остваривао и део програма Комунистичке партије Југославије, који се односио на извођење [[народноослободилачка борба народа Југославије|социјалистичке револуције]]. Ови планови су се посебно одвијали на ослобођеним територијама тзв. „Партизанским републикама“ (''[[Ужичка република]], [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрварска република]], [[Бихаћка република]] и др.'')
Народноослободилачки покрет се развијао на читавом подручју [[Југославија|Југославије]], као и на деловима околних земаља са већинским југословенским становништвом. Главни противници НОП-а су били страни окупатори ([[Трећи рајх|Немци]], [[Краљевина Италија|Италијани]], [[Бугари]] и [[Мађари]]), као и „домаћи издајници“ - квинслишке организације које су сарађивале с окупатором: [[Независна Држава Хрватска]] ([[Усташка војница|усташе]] и [[Хрватско домобранство|домобрани]]), [[Влада народног спаса Милана Недића|режим Милана Недића у Србији]] ([[Српска државна стража]]), [[Бела гарда (Словенија)|Бела гарда у Словенији]], [[Независна Држава Црна Гора|режим Секуле Дрљевића у Црној Гори]], [[Коста Пећанац|четници Косте Пећанца]], [[Бали Комбетар|Балисти]], [[Југословенски народни покрет Збор|Љотићев „Збор“]] и др. Поред чистоквинслишких организација припадници НОП-а су били и у сукобу с четницима [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], који су од стране [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] били признати као [[Југословенска војска у отаџбини]], а сарађивали су са окупатором. Покрет је водио доследну борбу и против ширења међунационалне мржње и масовних прогона и покоља становништва, што му је донело велику народну подршку.
| |||