Кале (Злата) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 1:
{{Друга употреба2|Кале}}
'''Кале''' ('''''Златско кале''''') је [[Археолошко налазиште|археолошки локалитет]] у насељу [[Злата (Прокупље)|Злата]], око 7 -{[[километар|km]]}- југоисточно од [[Житни Поток|Житног Потока]] и 13,5 -{km}- северозападно од [[Царичин град|Царичиног града]] ([[општина Прокупље]]). На овом потесу су, на [[надморска висина|надморској висини]] од око 339 -{[[метар|m]]}-, откривни остаци већег рановизантијског [[тврђава|утврђења]], које је тренутно највеће налазиште из тог периода у [[Србија|Србији]].<ref>[https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/1400020/prokupacke-zlatne-kale-zbunile-arheologe.html| Златне кале]</ref> Према записима Каница, који је забележио димензије од око -{180 x 420 m}-, [[Александар Дероко|Дероко]] и [[Светозар Радојчић|Радојчића]] који помињу распростирање на око 500 -{m}- и одбрамбене ровове <ref>А. Дероко, С. Радојчић, Византијске старине у Јабланици и Пустој Реци, Старинар 1950., 178.</ref>, претпоставља се да је величина града била 9 или 10 -{[[хектар|ha]]}- и да је била слична величини Царичиног града.
 
Утврђење се налазило на благо уздинутом платоу изнад данашњег села простире се благо насеље које се, изгледа састоји из доњег и горњег града. Масивни зид од опека наставља се према реци на којој још увек постоје остаци масивне бране зидане опеком. [[1972]]. године приликом копања водоводног канала уништени су делови појединих грађевина унутар насеља и откривен део пода са [[Мозаик|мозаиком]], који је вероватно припадао [[Базилика|базилици]].<ref>Ф. Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века</ref>
Утврђење се налазило на благо уздинутом платоу и на околним падинама, на истоку се налазе испод савремених грађевина насеља Злата.
 
Старији истраживачи (фон Хан, Ракић, [[Артур Еванс|Еванс]] и [[Феликс Каниц|Каниц]]) затекли су остатке у бољем стању, али је овај материјал током времена коришћен за градњу савремених објеката или је поломљен и расут по терену.
Ред 10:
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* М. Милинковић, О потреби научног проучавања локалитета Злата - Кале, Ниш и Византија 5, Ниш, 2007
 
== Види још ==
Линија 21 ⟶ 18:
* {{cite news|first=Д |last=Борисављевић |authorlink= |others= |title=Византијски град са језером за пијаћу воду|url=http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Vizantijski-grad-sa-jezerom-za-pijacu-vodu.sr.html|work= |publisher=[[Политика (новине)|Политика]]|date=30. 8. 2013}}
* {{cite news|first=|last=|authorlink= |others= |title=Код Прокупља откривен византијски град|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1388320/%D0%9A%D0%BE%D0%B4+%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B0+%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD+%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.html|work= |publisher=[[РТС]]|date=2. 9. 2013}}
*[https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/1400020/prokupacke-zlatne-kale-zbunile-arheologe.html Златне кале
 
 
__БЕЗСАДРЖАЈА__
{{клица-археологија}}
{{Град Прокупље}}
{{портал|Археологија}}