Нуклеарна магнетна резонанција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Унет у магнетско поље, нуклеарни спин се оријентише, попут магнетне игле [[компас]]а у магнетском пољу земље. Због квантне природе феномена, могуће су само дискретне оријентације чији је број дефинисан списнким квантним бројем I. Број оријентација је 2I + 1; у најједноставнијем случају, када је I = 1/2, број оријентација је 2, па нуклеарни спин може да се оријентише само ”паралелно” или ”антипаралелно” спољашњем магнетском пољу. Знаци навода указују да је таква представа само приближна. Наиме, спин поседује и [[механички момент]], дакле понаша се и као чигра. По аналогији, као што земљино [[гравитација|гравитационо поље]] не може да обори чигру (док се окреће) већ је само наводи на прецесионо кретање тако и спољашње магнетско поље не може потпуно да оријентише спин већ га наводи на прецесионо кретање. Дакле, у спољашњем магнетском пољу спин прецесује око правца поља нагнут под одређеним углом. При томе је прецесиона фреквенција једнака резонантној фреквенцији.
 
Енергија спина у спољашњем магнетском пољу, као и код макроскопског магнетног момента, зависи од угла који спин заклапа са пољем. Пошто сваком углу одговара одређена енергија то су и могућа енергијска стања нуклеарног спина подељена на дискретне, добро дефинисане [[Енергетски нивои|нивое]]. Енергијска разлика међу суседним нивоима зависи од природе спинова и јачине (индукције) спољашњег магнетског поља. Што је јаче поље то је и разлика већа.
 
== Спински прелази ==