'''Олигархија''' – владавина мањине -{([[грчки језик|грчки]] ''oligos'' – мало и ''arkhê'' – владање}-), је врста [[власт]]и у којој већина политичке моћи је у рукама малог дела популације али које је нормално најмоћније било по свом богатству, војној сили, страховлади или политичком утицају.
Политички аналистианалитичари кажу да је свако друштво неизбежно олигархијско ма који политички систем гледали. Број чланова олигархије не представља један сигуран критеријум за одређивање олигархијског система. С тога је битно анализоватианализирати с више пажње критеријуме припадности олигархијском друштву: како постати члан, како исти остати и како изаћи из тог друштва. Разне врсте критеријума, више или мање службене и више или мање стабилне у времену, могу ући у игру. Олигархије су сложени политички системи са често више кругова моћи, која је све више и више концентрисана, специјализована складно домену моћи на пример економска, правна, религиозна, војна, технолошка итд. чије изражавање је често дискретно и колегијално. У том случају обично говоримо о доминантним породицама за које политичка позиција јесте део наследства који се преноси деци и чије образовање је организовано у тој перспективи. Најактуелнији пример који нам је свима познат таквог понашања јесу породице [[Буш]] и [[Кенеди]] у [[САД|Сједињеним Америчким Државама]]. Треба рећи да олигархијско друштво је нестабилно, његова моћ се мења временом (било да опада или расте) и тај феномен је додатно закомпликован спољашњим утицајима, на пример [[рат]]ни услови допуштају једном појединцу да концентрише и узме велики део моћи али уз ризик да ће олигархија нестати било поразом било победом ([[Рим]] који је и поред освајања доживио дебакл ).
