Анаксимандар — разлика између измена

Узимајући да је праоснова свега што постоји вода, Талет ([[Талес из Милета]]) је отворио цео низ филозофско-динамичких чинилаца, и његов принцип мењаће се тројако: 1) праоснова је друга материја, а не вода; 2) праоснова је невидљива; 3) сама праоснова постоји, а предмети који су од ње постали постоје само привидно.

 

 

Одломци из његова списа „Περί φύσιως“, који представља први систематски спис хеленске филозофије, и који су још имали у рукама [[Платон]], [[Аристотел]] и [[Теофраст]], изненађују нас обиљем не само веома значајних него и разноврсних мисли. Његова прасупстанција није истоветна ни с једном позитивном материјом, него је нешто што није у искуству дано, највиша апстракција која је уопште могућа. Јер, ако се као прасупстанција узме нешто из емпиријског света, где влада непрестана мена, непрестано настајање и нестајање, било би немогуће да свет вечито траје: произвођење ствари било би ограничено. Да се, дакле, постајање не би исцрпло и да не би престало ново стварање, Анаксимандар се од конкретног праизвора уздигао нечему апстрактном, оставио наивну индукцију и послужио се наивном дедукцијом, па као вечну и непропадљиву прасупстанцију узео неизмерно или неограничено или бесконачно (άπειρον), што он замишља као материју по квалитету неодређену, а по квантитету бесконачну.