Милан Горкић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
Горкић је био одличан ученик и већ као гимназијалац, ухапшен је због растурања револуционарног материјала и [[летак]]а. По изласку из затвора учествовао је у организацији омладинске комунистичке организације у [[Сарајево|Сарајеву]]. Постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) и [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), [[1919]]. године. Већ [[1924]]. постао је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, али убрзо је протеран из земље и постао је представник Југословенске комунистичке интернационале, од [[1924]]. до [[1927]]. године у [[Москва|Москви]], а недуго након тога је изабран и у Президијум ИККИМ-а (Извршни комитет комунистичке интернационале Москве) и секретаријату КИМ-а, као и у Комисији за балканске земље.
 
Много је путовао по партијским задацима: у [[Аустрија|Аустрију]], [[Вајмарска република|Немачку]] и [[Чехословачка|Чехословачку]]. У Немачкој се оженио Бертом Глен. Почетком [[1928]]. године изабран је за секретара КИМ-а, а већ у лето, на Конгресу [[Коминтерна|Коминтерне]] изабран је за члана Међународне контролне комисије. То је било велико признање. Већ [[1930]]. је постао стални представник [[Коминтерна|Коминтерне]] у Комунистичкој партији Британије. Све време је деловао у КПЈ и Балканском секретаријату КИ. У то време је Балканским секретаријатом руководио [[Георги Димитров]], кога је Горкић високо ценио. Од 1928—[[1931|31]]. Горкић је сарађивао и са секретаром комунистичке организације Југославије, Немањом Борјаном.
 
Милан Горкић је илегално долазио у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] неколико пута, али када је [[1932]]. изабран за секретара [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], забрањено му је да путује у земљу, због мера безбедности. Од 1932. године радио је ван земље и руководио ЦК КПЈ при Коминтерни из [[Беч|Беча]], [[Париз|Париза]] и [[Москва|Москве]]. Од [[1932]]. до [[1936]], проводио је у Москви само по два–три месеца, а [[1935]]. је постао делегат на VII конгресу Коминтерне, где је изабран и у Извршни комитет. Почетком [[1937]]. године затекао се у [[Париз]]у. Из Москве је добио директиву да се хитно врати из Париза у Москву на реферисање и тада се последњи пут у животу јавио својој жени Берти Глан у Немачкој.