Историја Срба — разлика између измена

 

=== Дубровачка република ===

Од свог оснивања, па све до [[12. век|XII века]], Дубровник је улазио у састав [[Византијско царство|Византијског царства]]. Међутим, без обзира на романску властелу, српска већина је асимиловала малобројну романску заједницу, па је за град превагнуло српско име Дубровник (насупрот романском ''Рагуза''). За то време, град се шири и добија одређену аутономију (свог бискупа). Почетком [[11. век|XI века]], дубровачке лађе биле су препознатљиве широм [[Средоземно море|Медитерана]], а Дубровчани познати као вешти морепловци и трговци, који склапају трговачке уговоре са многим градовима и кнежевинама. Дубровник је [[1186]]. склопио мир са [[Стефан Немања|Стефаном Немањом]] и братом му хумским кнезом [[Мирослав Завидовић|Мирославом]], а нешто касније и чувени трговачки уговор с босанским [[Кулин|баном Кулином]]. Дубровачке лађе често морају да град бране од разних освајача: Самуило ([[992]]), Арапи (1028—1034), Нормани. Али и да ратује за туђе интересе (Нормани од [[1081]]. до [[1085]]). Након пада Цариграда [[1204]]. године, у руке [[Крсташки ратови|крсташа]], Дубровчани су били принуђено да од [[1205]]. признају врховну власт [[Венеција|Венеције]], под чијом влашћу остају све до [[1358]]. године. За ово време, Дубровчани дижу три безуспешне буне, али се млетачке власти нису успели ослободити. Године [[1295]]. у Дубровнику се десио велики пожар, који је уништио цело предграђе Дубраву и велики део града Рагузум (Ragusium). Због тога, оба насеља су се спојила у једно и више се нису смеле градити дрвене куће. Захваљујући јачању [[Српско краљевство|Српске краљевине]], а касније и царства, Дубровник се територијално проширио на [[Ластово]], [[Пељешац]] са [[Стон]]ом, [[Мљет]] и цело [[Конавли|Конавље]]. Свој највећи врхунац, Република је достигла током [[14. век|XIV]] и [[15. век|XV века]] захваљујући трговачким привилегијама унутар [[Српско царство|Српског царства]], а касније и његових наследница, где су се Дубровчани бавили закупљивањем [[Trg|тргова]], [[рудник]]а и [[царина]] од месних владара, чиме су додатно повећавали своје приходе. У доба свог највећег обима, република је захватала простор од [[Пељешац|Пељешца]] до [[Превлака|Превлаке]] са деловима [[Конавли|Конавла]] и [[Popovo polje|Поповог поља]]. Уопште, Дубровник је због граница и своје трговине имао доста неприлика са својим суседима. Доласком на власт цара Душана, град ужива привилегије у царству, али плаћа и годишњи „[[Светодмитарски доходак|српски данак]]“ од 2.000 [[Српски перпер|перпера]]. Од 13. века у Дубровнику постоји [[Српска канцеларија у Дубровнику|Српска канцеларија]].