Лигнит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 78:
Долина Латроб у [[Викторија (Аустралија)|Викторији]], [[Аустралија]], садржи процењене резерве од око 65 милијарди тона мрког угља, што чини око 25 одсто познатих светских резерви.<ref name=Gov>Department of Primary Industries, Victorian Government, Australia, ‘Victoria Australia: A Principle Brown Coal Province’ (Fact Sheet, Department of Primary Industries, July 2010).</ref> Угљени шавови су дебљине до 100 метара, више угљених шавова често дају готово континуирану дебљину смеђег угља до 230 метара. Шавови су покривени са врло мало насипа (од 10 до 20 метара).<ref name=Gov/>
=== Србија ===
Највеће резерве лигнита леже на територији НР Србије и то највећим делом концетрисане у 3 велика басена : Косовски, Колубарски и Костолачки.
По величини басена највећи је Косовски угљани басен, а одмах иза њега се налази Колубарски басен. Рударски басен „Колубара” лежи око 50 -{km}- југозападно од [[Београд]]а и протезе се доњим током реке [[Колубара|Колубаре]] од [[Лајковац|Лајковца]] до њеног ушћа у [[Сава|Саву]]. Укупна површина овог басена се процењује на око 1500 -{km}-. тј. сматра се да угљене наслаге у овом басену имају наведено пространство. Басен је током реке подељен на два дела: источни и западни. Источни део је скоро потпуно истражен и у овом делу басена налази се скоро 1.0 мијарде тона [[лигнит]]а, чија се експлоатација врши површинском експлоатацијом. Западни део басена је задњих година интензивно истраживан. У овом делу басена су такође истражене велике наслаге угља које се процењују на око 800 милиона тона. Укупне количине у целом басену процењују се на око 3 милијарде тона. Квалитет лигнита који се експлоатише у овом басену спада у ред ниско квалитетних горива са високим садржајем воде и пепела. Басен је у том смислу и развијен и данас спада у ред највећих произвођача угља у југоисточној Европи, и учествује са око 35% у укупној производњи угља на простору бивше [[Југославија|Југославије]]. Рударски басен „Колубара” се састоји из више погона, и то поље „А“, а затим поље „Б”, три јамска погона, поље „Д“ и [[Тамнава - Западно поље]]. Површински копови су врло високо механизовани и сматра се да су најмеханизованији рудници на Балкану. Продуктивност рада на овим коповима је врло висока. Угаљ из ових копова се транспортује железницом. Рударски басен „Колубара” заснива своју перспективу развоја на отварању копова великих капацитета и преради угља на лицу места. Тако је започета експропријација насељеног места [[Вреоци]] ради ширења површинског копа поље „Д” који производи око 9,0 милиона тона лигнита годишње.<ref name=rbkolubara >[http://www.rbkolubara.rs/ Званична страница РБ Колубара]</ref>
Од 1870. године, у [[Костолачки басен|костолачком угљеном басену]], закључно са 31. децембром 2018. године, ископано је 260.047.712 тона угља. Од тога је површинском експлоатацијом ископано 244.610.852 тонe лигнита.
На површинском копу „Дрмно“, од 1987. када је почео са радом, до краја 2018. године укупно је ископано 172.228.151 тона угља.
На копу „Ћириковац", који је 2009. године престао са радом, током 33 године ископано је 46.127.529 тона лигнита.<ref>http://www.eps.rs/cir/kostolac/Pages/Istorija.aspx</ref>
== Типови ==
| |||