Филип Христић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 41:
После турског бомбардовања градова 1862. године послат је, заједно са [[Јулија Хуњади|књегињом Јулијом]], у мисију у [[Лондон]] да објасни политички положај Србије и српске захтеве. Посланик је Србије у [[Истанбул|Цариграду]] од 1871. године до 1873. године. Министар просвете је у [[Јован Мариновић|Мариновићевој]] влади од 22. октобра 1873. до 25. новембра 1874. године. После [[Први српско-турски рат|првог српско-турског рата]] 1877. године је делегат Србије за закључење мира. Посланик је Србије у Цариграду, [[Беч]]у и Лондону од 1878. до 1883. године. [[Гувернер]] је [[Народна банка|Народне банке]] Краљевине Србије<ref>"Недеља", Београд 28. јуна 1909.</ref> од 1885. до 1890. године. Указом краља Александра Обреновића марта 1903. године постаје доживотни сенатор<ref>"Мале новине", Београд 25. март 1903.</ref> Краљевине Србије.
Редован је члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од јануара 1846. године. Члан је [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 29. јула 1864. године. Почасни је члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] од 10. фебруара 1892. године. Остало је упамћено да он као српски дипломата, у своје време, први у Београду почео носити
Син Филипа Христића Милан Христић био је секретар посланства Краљевине Србије у Цариграду, a праунук је [[Јован Христић]], генерални конзул. Милан Христић је у првом браку са Артемизом Јоанидес, Гркињом из Цариграда имао троје деце. У другом браку оженио се пољском племкињом Добјецком, и живео је и умро у замку Циановице поред [[Краков]]а.<ref>"Време", београд 21. мај 1931.</ref>
| |||