SpaceX — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.1 |
ажурирано |
||
Ред 22:
| укупна_актива =
| укупни_капитал =
| број_радника =
| слоган =
| веб_страница = {{URL|www.spacex.com|SpaceX.com}}
Ред 30:
'''Спејс екс''' ({{јез-енгл|SpaceX}}) је [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] приватна компанија која се бави израдом [[Свемирска летелица|свемирских летелица]] и [[Свемирски летови|свемирским летовима]], са седиштем у [[Хоторн (Калифорнија)|Хоторну]] у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Компанију је основао [[6. мај]]а [[2002]]. предузетник [[Илон Маск]] с циљем смањења трошкова свемирских путовања и омогућавања [[Колонизација Марса|колонизације Марса]].<ref name="NYT-20160927">{{cite web |author=Kenneth Chang|title=Elon Musk’s Plan: Get Humans to Mars, and Beyond|url=https://www.nytimes.com/2016/09/28/science/elon-musk-spacex-mars-exploration.html|date=September 27, 2016|publisher=New York Times|accessdate=September 27, 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.businessinsider.com/elon-musks-started-spacex-because-he-wanted-to-put-life-on-another-planet-2013-3|title=Elon Musk Decided To Put Life On Mars Because NASA Wasn't Serious Enough|first=Alyson|last=Shontell|date=|website=Business Insider|accessdate=February 2, 2019}}</ref> Спејс екс је развио линију [[Ракета-носач|ракета-носача]] Фалкон и свемирску летелицу [[Драгон (летелица)|Драгон]].
Ова компанија је ушла у историју као прва компанија која је успешно доставила терет на [[Међународна свемирска станица|Међународну свемирску станицу]] лансирањем ракете [[Фалкон 9]], [[25. мај]]а [[2012]]. године.<ref name="NYT-20120525">{{cite web |last=Chang|first=Kenneth |title=Space X Capsule Docks at Space Station |url=http://www.nytimes.com/2012/05/26/science/space/space-x-capsule-docks-at-space-station.html |date=25. 5. 2012 |work=[[Њујорк тајмс|New York Times]] |accessdate=25. 5. 2012 }}</ref>, a [[30. мај]]а [[2020]]. постала је прва приватна компанија која је успешно послала астронауте на Међународну свемирску станицу (уз помоћ летелице [[Драгон 2]]).<ref>{{cite tweet |user=SpaceX |number=1267098143805435904 |date=31. 5. 2020. |title=Docking confirmed – Crew Dragon has arrived at the @space_station! |access-date=31. 5. 2020.}}</ref> Јануара [[2020]], са трећим лансирањем [[Старлинк]] сателита, Спејс екс је постао највећи оператор комерцијалне [[Сателитска констелација|сателитске констелације]] у свету.<ref>{{cite web|last1=Patel|first1=Neel|title=SpaceX now operates the world’s biggest commercial satellite network|url=https://www.technologyreview.com/f/615016/spacex-now-operates-the-worlds-biggest-commercial-satellite-network/|website=MIT Technology Review|accessdate=9 January 2020}}</ref><ref>{{cite web|last1=LAUER|first1=ALEX|title=SpaceX Is the New King of Commercial Satellites, and It's Just Getting Started|url=https://www.insidehook.com/daily_brief/science/spacex-starlink-commercial-satellite-network|website=Insidehook|accessdate=9 January 2020}}</ref>
== Историја ==
Са 100 милиона долара свог богатства,<ref>{{Cite web| url = https://www.nytimes.com/2006/02/05/business/yourmoney/a-bold-plan-to-go-where-men-have-gone-before.html |title = A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before|last=Wayne|first=Leslie|date=5. 2. 2006|website=The New York Times|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=16. 2. 2015}}</ref> Маск је основао ''Space Exploration Technologies'', односно [[Спејс екс]], у мају 2002. године.<ref>{{Cite web| url = https://businesssearch.sos.ca.gov |title = California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)|first=|last=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=}}</ref> Маск је [[Glavni izvršni direktor|главни извршни директор]] и [[Generalni tehnički direktor|главни технолошки директор]] предузећа, са седиштем у [[Хоторн (Калифорнија)|Хоторну]], у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Спејс екс развија и производи свемирске [[Ракета-носач|ракете-носаче]] са нагласком на унапређивање стања ракетне технологије. Компанијине прве две лансиране ракете су [[Фалкон 1]] и [[Фалкон 9]] (по свемирском броду '''„'''''Millenium Falcon''” из филма [[Ратови звезда|Звездани ратови]]), а прва летелица је [[Драгон (летелица)|Драгон]] (референца из анимираног филма '''„'''''Puff the Magic Dragon''”).<ref>{{Cite web| url = http://www.spacex.com |title = SpaceX|first=|last=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=}}</ref> За седам година, компанија је дизајнирала серију Фалкон ракета-носача и Драгон вишенаменску летелицу. У септембру 2008. године, Фалкон 1 ракета постала је прва приватно финансирана летелица на течно гориво која је поставила сателит у Земљину орбиту. Драгон летелица се, 25. маја 2012. године, спојила са [[Међународна свемирска станица|Међународном свемирском станицом (МСС)]], и тако је Спејс екс постала прва комерцијална компанија која је лансирала и спојила летелицу са Међународном свемирском станицом.<ref>{{Cite web| url = https://www.cbsnews.com/news/spacex-dragon-returns-to-earth-ends-historic-trip/ |title = SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip|last=Harwood|first=William|date=31. 5. 2012|website=|publisher=CBS News|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=3. 8. 2013}}</ref>
[[Датотека:Falcon Heavy cropped.jpg|200п|мини|лево|[[Фалкон Хеви]] чека лансирање у Свемирском центру Кенеди]]
Године 2006, Спејс екс је добио уговор са [[Наса|НАСА-ом]] за наставак развоја и испитивања Фалкон ракета-носача и Драгон летелице за превоз терета на Међународну свемирску станицу.<ref>{{Cite web| url = https://www.nasa.gov/offices/c3po/about/cots_demo_competition.html |title = COTS 2006 Demo Competition|first=|last=|date=|website=|publisher=NASA|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=26. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.nasa.gov/pdf/225439main_COTS%20Final%20Announcement%20%28Amend%201,%20%202-17-06%29.pdf |title = Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations|first=|last=|date=18. 1. 2016|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=26. 8. 2014}}</ref> Уследио је уговор са НАСА-ом од 1,6 милијарди долара 23. децембра 2008. године за дванаест летова Фалкон 9 ракета и Драгон летелице, чиме је замењен амерички [[спејс-шатл]] који је повучен из употребе 2011. године.<ref>{{Cite web| url = https://www.nasa.gov/home/hqnews/2008/dec/HQ_C08-069_ISS_Resupply.html |title = NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts|first=|last=|date=23. 12. 2008|website=nasa.gov|publisher=NASA|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=30. 6. 2016}}</ref> Транспорт америчких астронаута
[[Датотека:Dragon V2.jpg|250px|мини|десно|Капсула Драгон 2 стоји на бини унутар седишта компаније Спејс екс у Хоторну (Калифорнија), након представљања јавности.]]
Маск је веровао да је кључ приступачних свемирских путовања у прављењу ракета које се поново могу искористити, иако већина стручњака у свемирској индустрији није веровала да су ракете за вишекратну употребу могуће или изводљиве.<ref>{{Cite book| url = http://worldcat.org/oclc/1023496009 |title=Quirky the remarkable story of the traits, foibles, and genius of breakthrough innovators who changed the world|last=Verfasser.|first=Schilling, Melissa A.|isbn=9781610397926|oclc=1023496009|pages=}}</ref> Спејс екс је успешно слетео прву фазу Фалкон ракете назад на [[Лансирна рампа|лансирну рампу]] 22. децембра 2015. године. То је био први пут у историји да је такав подухват постигнут са орбиталном ракетом и представља значајан корак ка поновној употреби ракета снижавајући трошкове приступа свемиру.<ref>{{Cite web| url = http://www.bbc.com/news/science-environment-35157782 |title = SpaceX rocket in historic upright landing|first=|last=|date=|website=BBC News|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=30. 6. 2016}}</ref> Ова прва фаза опоравка је поновљена неколико пута 2016. године, слетањем на [[Аутономни брод за слетање ракета-носача|аутономни свемирски беспилотни брод]], на платформу за опоравак која плута у океану,<ref>{{Cite web| url = https://www.theverge.com/2016/5/27/11787532/spacex-falcon-9-rocket-landing-success-sea-drone-ship |title=SpaceX successfully lands a Falcon 9 rocket at sea for the third time|last=O'Kane|first=Sean|date=27. 5. 2016|website=The Verge|accessdate=23. 1. 2019}}</ref> а до краја 2017. године, Спејс екс је слетео и опоравио прву фазу у 16 мисија у низу где је покушано слетање и опоравак, укључујући свих 14 покушаја у 2017. години. Опорављено је 20 од 42 прве фазе Факлон 9 појачивача од почетка лета Фалкон 9 ракете у 2010. години.<ref>{{Cite web| url = https://spacenews.com/spacex-concludes-2017-with-fourth-iridium-next-launch/ |title=SpaceX concludes 2017 with fourth Iridium Next launch|date=22. 12. 2017|website=SpaceNews.com|language=en-US|accessdate=23. 1. 2019}}</ref> У 2017. години, Спејс екс лансирао је 18 успешних летова Фалкон 9, више него удвостручујући највиши број од 8 летова из претходне године.<ref>{{Cite web| url = https://www.space.com/39184-spacex-used-rocket-satellite-launch-landing.html |title=Used SpaceX Rocket Launches 10 Communications Satellites Once Again|last=Wall|first=Mike|last2=December 22|first2=Space com Senior Writer {{!}}|website=Space.com|accessdate=23. 1. 2019|last3=ET|first3=2017 08:40pm}}</ref>
| |||