Дирк Богард — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 30:
[[Сер (титула)|Сер]] '''Дирк Богард''' ({{јез-енгл|Dirk Bogarde}}), рођен под именом '''Дерек Жил Гаспар Улрик Нивен ван ден Богарде''' ({{јез-хол|Derek Jules Gaspard Ulric Niven van den Bogaerde}}; [[Лондон]], [[28. март]] [[1921]] — Лондон [[8. мај]] [[1999]]) био је британски глумац и књижевник. У својој каријери глумио је у седамдесет филмова у периоду од [[1947]]. до [[1990]]. Сматра се једним од најистакнутијих британских глумаца друге половине 20. века.<ref>{{cite web |last1=Mitchell |first1=Neil |title=Dirk Bogarde: 10 essential films |url=https://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/lists/dirk-bogarde-10-essential-films |website=bfi.org.uk |publisher=British Film Institute |accessdate=18. 7. 2019}}</ref>
 
Син уметничког уредника „[[Тајмс]]а” и бивше глумице, Богард је похађао политехнику на [[Факултет уметности ЧелзиЧелси|Факултету уметности ЧелзиЧелси]] 1937–1938, али је студије напустио желећи да се оствари као глумац. Његову каријеру прекида почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Учествовао је на ратиштима Пацифика и Европе. Био је један од првих [[Антихитлеровска коалиција|савезничких]] војника који је ушао у ослобођени [[Концентрациони логор Берген-Белзен|концентрациони логор Берге-Белзен]].<ref name="Bogarde2012">{{cite book|author=Dirk Bogarde|title=Cleared for Take-Off: A Memoir|url=https://books.google.com/books?id=rgBiDX8YCagC&pg=PT17|date=15. 1. 2012|publisher=A&C Black|isbn=978-1-4482-0827-2|pages=17–}}</ref> Пажњу јавности осваја [[1950]]. глумећи убицу у филму „[[Плава светиљка]]”, да би славу стекао глумећи типски лик лекара Сајмона Спароуа у веома популарном серијалу комедија током 1950-их. Маркантног и романтичног изгледа, Богард је постао миљеник публике, а комерцијални успех филмова донеo му je надимак „Идол Одеона” (-{The Idol of the Odeon}-).<ref>{{cite web |last1=Rose |first1=Steve |title=Dirk Bogarde: why 'the idol of the Odeons' risked everything for art |url=https://www.theguardian.com/film/2017/jul/17/how-dirk-bogarde-film-victim-changed-the-gay-narrative |website=theguardian.com |accessdate=18. 7. 2019}}</ref>
 
Почетком шездесетих одлучује да, са истеком обавезујућих студијских уговора, напусти снимање комерцијалних филмова и да се посвети игрању сложених и, за то време, контроверзних улога у филмовима значајних европских режисера. Врло брзо се потврдио као врстан тумач декадетних појединаца и емоционално несређених ликова, притиснутих страстима, друштвеном репресијом или егзистенцијалистичком кризом, какве је суздржано играо 1960-их и 1970-их у филмовима „[[Жртва (филм)|Жртва]]” (1961), „[[Слуга (филм из 1963)|Слуга]]” (1963), „[[Несрећа (филм)|Несрећа]]” (1967), „[[Сумрак богова (филм)|Сумрак богова]]” (1969), „[[Смрт у Венецији (филм)|Смрт у Венецији]]” (1971), „[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]” (1974), „[[Провидност]]” (1977) и „[[Очајање (филм)|Очајање]]” (1978). Био је пет пута номинован за [[Награда БАФТА|Награду БАФТА]] у категорији [[БАФТА за најбољег глумца у главној улози|најбољег глумца у главној улози]], а освојио ју је два пута; за улогу у филму „Слуга” (1964) и „[[Дарлинг (филм)|Дарлинг]]” (1966).