Милан Антончић Велебит — разлика између измена

 

После завршетка школовања службовао је у [[Скопље|Скопљу]], као руководилац администрације артиљеријске батерије. Ту је дошао у додир с револуционарном омладином и [[Раднички покрет|радничким покретом]]. Године [[1939]]. одбио је да са својим водом пуца у демонстранте који су на скопским улицама протестовали због окупације [[Албанија|Албаније]] од стране [[Фашизам|фашистичке]] [[Италија|Италије]]. Због тога је био ухапшен, и после изласка из затвора премештен у [[Краљево]]. Ту се повезао с радницима из Фабрике вагона и укључио се у рад њиховог спортског друштва „Железничар“.

 

После [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације Југословенске војске, [[1941]]. године, [[Трећи рајх|Немци]] су га два пута заробљавали, али је оба пута успео да побегне и врати се у Краљево. Чим су почеле припреме за оружани устанак, Милан се укључио у припреме и по задатку Партије, отишао је на планину [[Гоч]]. Тамо се придружио групи партизана и учествовао у првим оружаним акцијама на подручју Краљева.

У пролеће [[1944]]. постављен је за команданта [[Прва личка пролетерска ударна бригада|Прве бригаде]] [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]]. Њом је командовао у току борби и маршева од [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]] до [[Битка за Србију|продора јединица НОВЈ у Србију]], затим у разбијању [[југословенска војска у отаџбини|четника]] у [[Србија|Србији]], ослобођењу [[Ваљево|Ваљева]] и [[Београдска операција|Београдској операцији]]. После ослобођења [[Београд]]а, примио је дужност команданта артиљерије Шесте личке пролетерске дивизије, а затим и њене артиљеријске бригаде, и на тој дужности учествовао на [[Сремски фронт|Сремском фронту]].

 

После ослобођења [[Југославија|Југославије]], завршио је [[Војна академија Ворошилов|Вишу војну академију „Ворошилов“]] у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]]. Обављао је високе војне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА) и у Савезном секретаријату за народну одбрану (ССНО). Пензионисан је [[1976]]. године у чину [[генерал-потпуковник]]а ЈНА.