Камени мост (Регенсбург) — разлика између измена

Јужни крај моста можда је био локација древне градске [[Капија|капије]]. Насупрот њега су саграђене [[продавница]] соли[[со]]ли Амберг из раног 16. века ({{Јез-нем|Salzstadel}}) и продавница соли Регенсбург из 17. века. [[Ресторан]] "Регенсбург кухиња кобасица" источно од продавнице соли изграђен је уз градски [[зид]] у 14. веку; ранија [[зграда]] на истом месту вероватно је служила као [[кантина]] за раднике[[радник]]е који су градили мост. Даље према истоку[[исток]]у налази се [[Музеј]] Дунавског бродарства Регенсбург.

Мост је у историји[[Историја|историј]]и узроковао проблеме саобраћају[[саобраћај]]у Дунавом, што је приметио [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] 1809. године. То је због снажних струја којакоје јесу захтевалазахтевале вучну силасилу за узводну пловидбу поредиспод њега све до 1916. године, када је постављен електрични систем за повлачење бродова[[брод]]ова испод моста. Ово је уклоњено 1964. године. Будући да савремени теретни саобраћај захтева веће висине од лукова моста, овај део реке сада се користи само за рекреативно и излетничко бродарство. Већи бродВећа пловила заобилазизаобилазе га на северу[[север]]у преко канала Регензбург Реген-Дунав, који је изграђен на плавној равници званој Проценвајхер и која се користила за сточну пијацу и јавне забаве и која чини део европског водног пута између [[Ротердам|Ротердама]] на ушћу [[Рајна|Рајне]] и [[Констанца|Констанце]] на [[Црно море|Црном мору]]. (Рушење моста ради уклањања ове препреке предложено је још 1904. )

[[Карло Велики]] је користио дрвени мост изграђен у Регенсбургу, око 100 м источно од садашњег моста, али није био адекватан за саобраћај и био је подложан поплавама[[поплава]]ма, па је одлучено да се он замени каменим мостом.

Камени мост је саграђен за само једанаест година, вероватно 1135 &#x2013;- 1146.<ref name="regensburg">[http://www.regensburg.de/tourismus/de/41922 The Stone Bridge: 850 Years in Regensburg, Enduring Time and Man], Regensburg.de</ref> <ref>John Dornberg, [https://www.nytimes.com/1987/01/18/travel/where-the-middle-ages-live.html?pagewanted=all&src=pm "Where the Middle Ages Live"], ''[[The New York Times]]'' 18 January 1987.</ref> [[Луј VII]] и његова [[војска]] искористили су га за прелазак Дунава на путу за [[Други крсташки рат]]. Служио је као модел другим каменим мостовима саграђеним у Европи[[Европа|Европ]]и у 12. и 13. веку: мост на [[Лаба|Лаби]] (сада Августов мост) у [[Дрезден|Дрездену]], [[Лондонски мост]] преко [[Темза|Темзе]], мост у [[Авињон]]<nowiki/>у преко [[Рона|Роне]] и Јудит-мост (претходник [[Карлов мост|Карловог моста]]) преко [[Влтава|Влтаве]] у [[Праг|Прагу]]. Био је једини мост преко Дунава код Регенсбурга око 800 година, до изградње моста Нибелунген. Вековима је био једини мост преко реке између [[Улм|Улма]] и [[Беч|Беча]], што је Регенсбург чинило главним средиштем трговине[[Трговина|трговин]]е и владе.

Мост је првобитно имао сопствену управу, користећи [[печат]] који га приказује, чији је најстарији пример из 1307; за његово одржавање коришћене су путарине.

Камени мост је лучни мост са 16 лукова. На јужном крају су први лук и први стуб уграђени у продавницу соли Регенсбург, када је саграђена 1616 &#x2013;- 1620. Археолошка испитивања обављена 2009. године открила су штету од пожара[[пожар]]а током средњег века. Мост је првобитно био дугачак 336 м; изградња на првом стубу смањила га је на 308,7 м. Крај моста на јужном крају, у Старом граду, је пола метра нижи од северног краја на Штатамхофу, и мост се благо савија због тока реке на том месту.

Изградњу моста олакшало је необично вруће, сушно лето 1135. године, које је узроковало веома низак водостај Дунава. <ref name="Bauzeitung37">Ržiha, [https://books.google.com/books?id=VU5YAAAAYAAJ&pg=PA36&dq=Steinerne+Br%C3%BCcke+Regensburg+0,5+Meter&hl=en&sa=X&ei=6qApT9OnIITniALM9L2tCg&ved=0CFUQ6AEwBA#v=snippet&q=sehr%20d%C3%BCrrer%20Sommer&f=false p. 37].</ref> Неки од стубова моста налазе се на два острва у Дунаву у оквиру града, Горњем и Доњем Верду. Остатак је на темељима храстових[[храст]]ових трупаца на дну, који су изграђени унутар загата[[загат]]а од храстове оплате. Ради заштите од подривања реке, окружени су вештачким острвима или упориштима у облику стуба; она су проширена 1687. године. Потпорни стубови моста представљају значајну препреку протоку воде, са само четири метра између њих, што ствара снажне вртложне струје испод моста и низводно, које се називају "Регенсбург Дунавски [[вир]]<nowiki/>ови". Пет их је смањено 1848. године у склопу изградње Лудвиговог канала, а сви су смањени и ојачани бетоном[[бетон]]ом и каменом током радова на обнови 1951 &#x2013;- 1962. Конструкција помоћу упорњака је модификација технике коју су Римљани користили за мост преко Мосела код Трира[[Трир]]а, где стубови почивају директно на дну реке.

На јужном крају моста биле су изграђене [[воденице]] које су користиле струје које је мост стварао; приходи су доприносили одржавању моста. [[Баварци]] су их запалили 1633. године током [[Тридесетогодишњи рат|тридесетогодишњег рата]]; неке су обновљене 1655. године, али 1784. године ледена брана на реци их је уништила. Једна је обновљена у подножју продавнивепродавнице соли на још неколико година.

Мост је првобитно имао три [[куле]] од којих је сачувана само јужна кула, капија ка Старом граду. Првобитна јужна кула изграђена је око 1300. године; поред ње је стајала [[капела]] [[Света Маргарета Угарска|Свете Маргарете]]. Средином 16. века ово је претворено у [[затвор]] дужника, а кула је постала позната под називом Кула дуга (''Schuldturm''). Средња кула је саграђена око 1200. године. И јужна и средња кула уништене су у пожару у Тридесетогодишњем рату, када је град био под окупацијом [[Швеђани|Швеђана]]. Обновљене су 1648. године, сат је тада додат јужној кули али средња кула је срушена 1784. након што ју је готово уништила ледена брана. Северна кула (Црна кула) вероватно је саграђена у другој половини 12. века. Била је снажно утврђена између 1383. и 1429. године, укључујући покретни мост. Та кула је оштећена 1809. године током [[Рат пете коалиције|Рата пете коалиције,]] када су [[Французи]] и Баварци град преузели од [[Аустријанци|Аустријанаца]], и срушена следеће године.<ref name="regensburg">[http://www.regensburg.de/tourismus/de/41922 The Stone Bridge: 850 Years in Regensburg, Enduring Time and Man], Regensburg.de</ref> 1824/25. године, место где је стајао је проширено тако да ту буде базар.

Капела је уклоњена и замењена са наплатном кућом 1829. године. Почетком 20. века, када је изграђена [[Трамвај|трамвајска пруга]], уклоњене су све зграде између преосталог торња и продавнице соли Амберг, ширећи улицу која се приближава мосту, а уз торањ је саграђен широк лук. Касно у [[Други светски рат|Другом светском рату]], 23. априла 1945, немачке трупе уништиле су динамитом други стуб моста непосредно испред те тачке, и једанаести, како би успориле напредовање америчких трупа. [[Американци]] су следеће зиме поставили привремене оплате, али оштећења нису у потпуности санирана до 1967.

Мост је првобитно имао дебеле камене [[ограде]], уз врло уске пешачке пролазе поред њих. [[Балустрада|Балустраде]] су замењене 1732. тањим плочама пешчара[[пешчар]]а, ширећи саобраћајницу.<ref name="Bauzeitung40">Ržiha, [https://books.google.com/books?id=VU5YAAAAYAAJ&pg=PA36&dq=Steinerne+Br%C3%BCcke+Regensburg+0,5+Meter&hl=en&sa=X&ei=6qApT9OnIITniALM9L2tCg&ved=0CFUQ6AEwBA#v=onepage&q=1732&f=false p. 40].</ref> Они су 1877. замењени гранитом[[гранит]]ом из [[Флосенбирг|Флосенбирга]], а дрвена рампа која је мост повезивала са Горњим Вердом од 1499. године истовремено је замењена гвозденом. Коначно, 1950. године мост је добио бетонске ограде.

Северни крај моста раније је био граница између војводства [[Баварска|Баварске]] и Слободног царског града Регенсбурга. На највишој тачки моста налази се камена статуа звана ''Bruckmandl'' или ''Brückenmännchen'' - скоро голи младић који једном руком штити очи и са натписом који гласи „{{Јез|de|Schuck wie heiß}}" (вероватно се односи на вруће лето када је мост почео да се гради<ref name="Bauzeitung40">Ržiha, [https://books.google.com/books?id=VU5YAAAAYAAJ&pg=PA36&dq=Steinerne+Br%C3%BCcke+Regensburg+0,5+Meter&hl=en&sa=X&ei=6qApT9OnIITniALM9L2tCg&ved=0CFUQ6AEwBA#v=onepage&q=1732&f=false p. 40].</ref>). За њега се каже да симболизује градске слободе и његову слободу од власти бискупа[[бискуп]]а. Такође је речено да представља градитеља моста уз још једну фигуру на [[Катедрала|катедрали]] која представља градитеља катедрале. Првобитно је био на крову[[кров]]у млина[[млин]]а, а сада је на самом мосту, на крову минијатурне куће за наплату. Тренутна верзија је трећа. Оригинал је замењен 1579; тренутна статуа је подигнута 23. априла 1854. Статуа из 1579. године, која је у борбама 1809. изгубила [[ноге]] и [[руке]], налази се у Историјском музеју у Регенсбургу. На мосту је некада било распеће; уклоњено је 1694. године.

Мост такође има и низ других [[скулптура]]: статуе [[Фридрих II, цар Светог римског царства|цара Фридриха II]][[Филип Швапски|, Филипа Швапског]] и његове супруге[[Супруга|супруг]]е [[Ирина Анђелина|краљице Ирине]] и рељефе који укључују разна оружја, главе које могу бити оне првобитног градитеља и обновитеља касније у средњем веку, гуштера, [[базилиск]]а, [[Ласица|ласицу]], лава[[лав]]а, два [[Петао|петла]] који се боре и [[Пас|пса]]. На средњем торњу су такође биле [[Апотропејон|Апотропејонска]] [[маска]] и римска скулптура крилатог лава. Петао и пас повезани су са легендом о изградњи моста; алтернативно, ''Bruckmandl'', базилиск, пас, три главе и сада изгубљени "мали камен у великом камену" који се налазио у поду чуварске колибе поред средње куле су тумачени као [[Хришћанство|Хришћанска]] симболика која указује на то да је мост дело школе свештеничких [[Архитекта|архитеката]].<ref>Ržiha, pp. [https://books.google.com/books?id=VU5YAAAAYAAJ&pg=PA36&dq=Steinerne+Br%C3%BCcke+Regensburg+0,5+Meter&hl=en&sa=X&ei=6qApT9OnIITniALM9L2tCg&ved=0CFUQ6AEwBA#v=onepage&q=Als%20Haupt-Wahrzeichen%20dienen%20jedoch&f=false 48&#x2013;49].</ref>

Мост и катедрала су два главна амблема града. Међутим, мост је у последњим деценијама озбиљно оштећен густим саобраћајем и штетама од воде и соли због лошег одводњавања и недостатка материјала зида. Мост је преко деценије био затворен за приватна возила, а почетком 2005. године био је надгледан 24 сата дневно из Нирнберга[[Нирнберг]]а због знакова предстојећег урушавања. Увече 1. августа[[август]]а 2008. године такође је затворен за аутобусе[[аутобус]]е и [[такси]] возила и постао пешачки и [[Бицикл|бициклистички]] мост.

Мост се обнавља од 2010. године; завршетак је првобитно очекиван у 2014, али се очекује најраније у 2017. години.<ref name="regensburg">[http://www.regensburg.de/tourismus/de/41922 The Stone Bridge: 850 Years in Regensburg, Enduring Time and Man], Regensburg.de</ref> Привремени мостови се користе како би се омогућило преко 120.000 годишњих корисника моста да заобиђу део који се поново гради. Држава [[Баварска]] обавила је темељну претрагу у трајању од две године да нађе одговарајући камен који ће се користити у рестаурацији, сличне боје и структуре оригиналном материјалу моста и довољно чврст и отпоран на временске неприлике. Задовољавајућа врста пешчара на крају је пронађена у напуштеном каменолому[[каменолом]]у близу [[Ирлерштајн|Ирлерштајна]]. Мост ће након обнове остати затворен за [[Моторна возила|моторна возила]].

Постоји [[легенда]] да су градитељ моста и градитељ катедрале (који су били приправници и мајстори) имали [[Опклада|опкладу]] ко ће први завршити. КадКада је зграда катедрале напредовала брже од моста, градитељ моста је склопио пакт са Ђаволом: [[Ђаво]] ће му помоћи у замену за прве три душе (или првих осам стопа) које пређу мост. Ђаво је помогао како је затражено и мост је завршен први. Али градитељ моста је прво преко моста послао певца, кокошку и пса.<ref>For variants of this trope, see "[[Devil's Bridge]]".</ref> Каже се да статуа човека који пада на катедрали представља мајстора који се бацио као одговор на опкладу. Огорчен, Ђаво је покушао да уништи мост, али није успео, али је зато мост савијен. У ствари, мост је већ био завршен када је започела градња на катедрали 1273. године.