'''Петар I Павловић''' (?-[[1420]]) је био [[Срби|српски]] [[кнез]], а потом и [[војвода]] из [[племство|властелинске]] породице [[Павловићи|Павловића]] која је имала своје поседе у [[Исток|источним]] деловима [[Краљевина Босна|краљевине Босне]]. После [[Убиство|убиства]] његовог [[Отац|оца]] [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] (?-[[1415]].) на Пареној пољани код [[Бобовац|Бобовца]] 1415. године коме је присуствовао, Петар преузима вођство над Павловићима и са млађим братом кнезом [[Радослав Павловић|Радославом]] (1420—1441) отпочиње рат против [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] ([[1392]] — [[1435]]) и [[Косаче|Косача]]. У том сукобу се ослонио на помоћ [[Османско царство|Османлија]], чију је помоћ платио признавањем [[вазал]]них односа према [[султан]]у, што је резултовало великим успесима против Сандаља који је био потпуно потиснут. Међутим Османлије су промениле страну и 1420. године су стигле у краљевину Босну као Сандаљеви савезници против Павловића. У сукобу са њима гине сам Петар, а на челу Павловића га наслеђује његов млађи брат Радослав.
