Грегорио Алегри — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Додат текст везан за композиторово најчувеније дело |
||
Ред 19:
[[Датотека:Gregorio Allegri Romano01.jpg|thumb|right|Грегорио Алегри]]
'''Грегорио Алегри''' ({{jez-it|Gregorio Allegri}}, [[Рим]], око [[1582]]. - [[Рим]], [[7. фебруар]] [[1652]])<ref>{{Cite web|url=http://www.classical.net/music/comp.lst/allegri.php|title=Classical Net - Basic Repertoire List - Allegri|website=Classical Net|access-date=2020-07-03}}</ref> је био италијански композитор римске школе, свештеник и певач. Његово најпознатије и најзначајније дело јесте
== Биографија ==
Још као дечак учио је музику и певао у [[хор]]у катедрале Сан Луиђија Француског, под руководством хоровође Ђованије Бернандина Нанина, брата Ђованија Мариа Нанина. Како је био намењен цркви, имао је бенефиције у катедрали Фермо. Ту је компоновао велики број [[мотет]]а и остале [[Духовна музика|духовне музике]], коју је приметио папа [[Папа Урбан VIII|Урбан VIII]], који га је укључио у хор [[Сикстинска капела|Сикстинске капеле]] у [[Рим]]у као [[контраалт]]а. Тамо је певао од 6. децембра 1629. године до своје смрти.
Написао је два тома [[Концерт|концерата]] за пет [[глас]]ова, који су објављени 1618. и 1619. године, два тома [[мотет]]а за шест гласова објављених 1621. године, издање [[simfonija|симфоније]] из четири делова, пет [[миса]], два оквира Јеремијиног плача, као и пуно мотета који нису објављени за његова живота. Био је један од првих композитора који су компоновали музику за гудачке инструменте. Већина Алегријевих објављених композиција, посебно инструменталне музике, спада у прогресивни [[Барок|барокни]] [[Concertato|кончертато]] стил. Но, свој рад за Сикстинску капелу изнео је у стилу [[Ђовани Перлуиђи да Палестинa|Ђованија Перлуиђија да Палестине]]. Алегрију се приписује стварање најранијег [[Гудачки квартет|гудачког квартета.]]
== Miserere mei, Deus ==
Најпознатије дело Грегорија Алегрија јесте ''Помилуј ме, Господе'', део из [[Псалми|Псалма 51]]. Написано је за два [[Хор|хора]]. Многи сматрају ово дело за одличан пример ''stilе antico'' или ''prima practica''. Међутим, употреба полихорских техника засигурно је било сасвим ван обима онога што се сматра за стари стил.
Ова композиција узима се за представника касне [[Ренесанса|ренесансе]], иако је била написана у ономе што се хронолошки може сматрати првим залогајима барока; па се да тачније изразити да је ово дело представник [[Римске композиторске школе]], која спада у [[Конзервативизам|конзервативне]] стилистичаре. Дело оставља дубок утисак недоступности између времена компоновања и времена снимања. [[Ватикан]] је забранио прављење копија, било каква поновна објављивања, чак је [[Екскомуникација|екскомуницирање]] била казна за дуплицирање овог дела. Нису ни слутили, па самим тим нису ни били спремни за посету четрнаестогодишњег [[Волфганг Амадеус Моцарт|Волфганга Амадеуса Моцарта]], који је, у посети Риму свом оцу 1770. г. , чуо изведбу овог дела свега двапута и успео га транскрибовати у целости, чисто по сећању. Моцарт је тако начинио први познати дупликат ове композиције.<ref>{{Cite journal|last=Chrissochoidis|first=Ilias|title=London Mozartiana: Wolfgang's disputed age & early performances of Allegri's Miserere|url=https://www.academia.edu/249273/London_Mozartiana_Wolfgangs_disputed_age_and_early_performances_of_Allegris_Miserere|language=en}}</ref> Касније, 1771. године, ће дупликат Моцартовог дупликата бити објављен у [[Енглеска|Енглеској]], а објавио га је познати путник и [[Istorija muzike|музички историчар]] [[Чарлс Бурни|др Чарлс Бурни]]. Међутим, Бурнијева варијација овог дела не садржи [[Орнаментација|орнаментацију]], по којој је аутентично дело и чувено.
У композицију, како се она изводи данас, смештена је једна грешка преписника из 1880.-тих година. Наиме, јака промена из Г-мола у Ц-мол дешава се зато што је друга половина стиха иста као и прва половина, али је пренет испред.Оригинално дело никада није имало високо Ц.
== Списак референци ==
<references />
[[Категорија:Рођени 1582.]]
[[Категорија:Умрли 1652.]]
| |||